Крупан корак у успостављању и разради новчаног система Србије десио се 1873. године, када је за време владавине кнеза, а касније српског краља, Милана Обреновића (1868–1889) донет Закон о ковању српске сребрне монете.
Овај закон је усвојен у Скупштини 29. новембра 1873. године, по старом, односно 12. децембра по новом календару, а кнез Милан га је потврдио већ наредног дана.
У складу са овим законом, 1875. године искован је први динар у сребру с ликом кнеза Милана на аверсу, у апоенима од 50 пара, 1 и 2 динара.
Новчани систем, по овом закону, заснивао се на начелима и одредбама Париске новцане конвенције из 1865. године, на основу које је створена Латинска монетарна унија.
Иако Србија формално није приступила Конвенцији, први динар је, сходно њеним одредбама, имао исти садржај сребра, тежину и димензије као и франак, одговарајући сребрни новац Француске и осталих земаља чланица Конвенције.
Значај поменутог закона јесте у томе што се њиме, први пут након средњовековног периода, уводи самосталност новчаног система у земљи, иако је Србија још увек била у формално вазалном односу према отоманској власти, подсећају из Народне банке Србије.
Прва новчаница издата у Србији везује се за почетак рада Привилеговане народне банке Краљевине Србије, који је 2. јула 1884. био обележен издавањем новчанице од 100 динара, плативе у злату, израђене по клишеу за резервну новчаницу од 100 франака Народне банке Белгије.
Серија новчаница која је претходила поменутом издању, штампана 1876. уз сагласност Главне државне благајне Кнежевине Србије, била је намењена финансирању српско-турског рата, али никада није пуштена у оптицај.
Међутим, тек је са издавањем новцанице од 10 динара 1885. године, плативе у сребру, грађанство стекло поверење у папирни новац, чије коришћење од тада, постепеним увођењем у оптицај нових новчаница различитих номиналних вредности, постаје пракса.
Динар је била валута у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији и Савезној Републици Југославији, а Србија га је заменила српским динаром, док Црна Гора евром.
Током периода хиперинфлације, 1993. године, Савезна Република Југославија издала је велики број новчаница са енормним номиналним вредностима.
После реформе спроведене почетком 1994, окончан је период необуздане инфлације.
Народна банка Југославије у периоду од 2000. до 2002. године издаје и пушта у оптицај нову серију новчаница измењеног и унапређеног дизајна, насталу применом најсавременије технологије.
У овом периоду динар је враћен на међународну сцену, јер после више од једне деценије поново постаје конвертибилан.
Са нестанком нове државне заједнице Србија и Црна Гора, Народна банка Југославије прераста у Народну банку Србије, која емитује новчанице намењене оптицају на територији Републике Србије.
Традиција употребе новца на просторима данашње Србије веома је дуга и сеже у далеку прошлост. Најстарији примерци потицу из ВИ-В века п.н.е.
Први помен "српских динара" налази се у архивским документима крајем 1214. године, у време Стефана Првовенчаног.
Међутим, досадашња истраживања упућују на краља Радослава (1227–1234), који се сматра првим српским владарем који је ковао сопствени новац.
Данас су у оптицају новчанице и кованице са знаменитим ликовима из наше културе, науке и уметности, попут Вука Стефановића Караџића, Петар Петровића Његоша, Николе Тесле...,а песник и сликар Ђура Јакшић, био је један од познатих Срба који су осликали новчанице, као и Паја Јовановић.
