Тај изум донео је тиму из Србије треће место на међународном такмичењу Удружења проналазача "Корона иновације", у конкуренцији више од 200 проналазака из 35 земаља, а наши истраживачи награђени су за развој антивирусних и антимикробних материјала у превенцији ширења корона вируса у вентилационим уређајима.
Осим Павловића, који дуже од деценије сарађује и са НАСА-ом, у научном тиму су Вера Павловић са Машинског факултета, Сузана Филиповић из Института техничких наука САНУ, Павле Машковиц са Агрономског факултета у Чачку, професор Предраг Петровић са Техничког факултета у Чачку и професор Централног универзитета Северне Каролине Бранислав Влаховић.
Податак да се вирус Ковид-19 преноси и ваздухом, нарочито у затвореним просторима, навео је српске научнике да истраже преношење патогених биоаеросола кроз вентилационе системе, посебно када је појачан проток ваздуха.
“Циљ је био да развијемо одређену врсту материјала који би спречили преношење не само вируса Ковид-19 већ и других патогених биоаеросола кроз вентилационе системе”, каже професор Павловић за Танјуг.
Да би се то постигло, истраживачи су користили две врсте материјала - титандиоксид апатид и одређене биљне екстракте.
“То није једини материјал који може да се користи за овакав вид заштите, али смо користили ове јер имају релативно мали утицај на здравље. Неки други материјали, попут одређених нано честица могу да имају изразито антивирусно и антимикробно својство, али негативно утичу на здравље”, појашњава Павловић.
Следи наставак истраживања како би се изум појавио на тржишту што ће делом финансирати Фонд за науку Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а тим је конкурисао и код америчких фондова.
“Видећемо шта ће од свега тога бити. Таква истраживања нису краткорочна, има много тога што треба открити и дефинисати да би се дошло до тржишта”, напомиње Павловић.
Он годинама сарађује са америчком свемирском агенцијом НАСА, односно, центром у Северној Каролини којим руководи професор Бранислав Влаховић, а који је био укључен у рад на патенту за такмичење “Корона иновације”.
Истраживања НАСА-е, у која је укључен Павловић, углавном се односе на развој паметних материјала и различитих сензорских система који могу имати примену у заштити животне средине и у различитим космичким мисијама.
“Реч је о сензорима притиска који у комбинацији са другим врстама електронских уређаја и повезани преко интернета могу да се примењују за мониторинг земљишта, ваздуха...”, појашњава Павловић.
Истиче да је тим са Пољопривредног факултета са колегама из Северне Каролине недавно започео и сарадњу у области дигиталних технологија и примене вештачке интелигенције у образовању.
Како каже, ради се на развоју онлине платформе која ће помоћи студентима да савладају градиво кроз организовање онлине курсева, примене метода активног учења, учења кроз пројекте...
“Пандемија корона вируса није само здравствени проблем, већ оставља последице на друге сфере... Евидентно је да образовни систем не може да фукционише на исти начин као пре короне. Много је проблема везаних за онлине наставу, како пружити додатну подршку ученицима и студентима, како их оцењивати...”, прича Павловић о новом пројекту са НАСА-ом.
Говорећи о утицају пандемије на научна истраживања, Павловић каже да је истраживачима отежан и ограничен приступ лабораторијама и да су многе затворене, али да то може да има и позитивних страна.
“Мислим да истраживачи сада могу да мало предахну и размисле о томе шта тренутно раде, а чиме би, можда, у будућности требало да се баве”, каже Павловић.
Као пример наводи велики број истраживача са Пољопривредног факултета који су се, каже, кроз различите активности укључили у борбу против корона вируса, пре свега на Торлаку у мултидисциплинарна истраживања која се односе на превенцију ширења инфекције Ковида-19.
“Било је више јавних позива наше владе на којима је учествовао и Пољопривредни факултет, а планирамо да у наредном периоду изађемо са приличним бројем пројеката”, наводи Павловић.
Каже да је мало познато да је Пољопривредни факултет једна од најбоље рангираних научних и истраживачких високообразовних институција у свету, чији су истраживачи у последњих пет година учествовали у више од 70 различитих пројеката и објавили више од 2.000 радова.
