Туберкулоза се преноси ваздухом

Светски дан борбе против туберкулозе (ТБ) обележава се 24. марта сваке године како би се подигла свест јавности о разорним здравственим, друштвеним и економским последицама туберкулозе и појачали напори за окончање глобалне епидемије ове болести.
s
Фото: Ilustracija/pixabay.com

Светски дан борбе против туберкулозе је дан за едукацију јавности о туберкулози. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) од 2019. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је у 2019. години 10 милиона људи било оболело од туберкулозе.

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бактерије туберкулозе заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када их друга особа удахне. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим капљицама у којима је бактерија туберкулозе се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10 одсто инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком хроничном болешћу или ХИВ инфекцијом, кажу у Институту за јавно здравље Војводине.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости

Србија се, као и сваке године, придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Да! Ми можемо победити ТБЦ”.

Надзор над туберкулозом се спроводи од 1949. године, али је до 1998. године био под ингеренцијом Института за плућне болести Војводине, да би тада прешао у надлежност епидемиолошке службе завода/Института за јавно здравље Војводине. Првих година, подаци о регистрованим случајевима туберкулозе су у сарадњи са Институтом за плућне болести Војводине уношени ретроградно у регистар заразних болести, а од 2000. године диспанзери за плућне болести и туберкулозу у АП Војводини редовно пријављују акутно оболеле особе од туберкулозе Институту за јавно здравље Војводине односно надлежним заводима за јавно здравље на територији АП Војводине.

Пораст инциденције првих година може се сматрати последицом свеобухватнијег пријављивања туберкулозе током успостављања новог система надзора. Највише вредности инциденције су регистроване 2000. и 2002. године, а у наредном периоду, уз мање осцилације бележи се континуирано смањење инциденције туберкулозе,  наводе у Институту.

У 2022. години у Србији су пријављене 102 оболеле особе и регистрована инциденција (5,6/100.000) скоро је два пута већа у односу на 2021. годину

У Србији је од 2008. године инциденција туберкулозе је мања од 20 на 100.000 становника, а од 2015. године је мања од 10 на 100.000 становника, што нас сврстава у подручја са ниском инциденцијом.


Најмлађи оболели има 18 година

У 2021. години од туберкулозе је оболело 63 (7,1/100.000) особа мушког пола и 39 (4,2/100.000) особа женског пола. Најмлађа оболела особа је имала 18 година. Највећи број оболелих припада старијим добним групама. Особе старије од 50 година чине 60 одсто свих оболелих. Код четири оболеле особе у 2022. години, обољење је имало неповољан исход, показују подаци Института.


У 2022. години је пријављено 102 оболеле особе и регистрована инциденција (5,6/100.000) је скоро два пута већа у односу на 2021. годину и за 25 одсто нижа од десетогодишњег просека. Сви случајеви оболевања су пријављени као појединачни без утврђене епидемиолошке повезаности, кажу у Институту. Најнижа инциденција у 2021. години је забе-

лежена у Севернобачком округу (2,9/100.000), а највиша у Јужнобачком округу (7,3/100.000).

Љ. Петровић

 

EUR/RSD 117.0557
Најновије вести