Дан раније у Кучинцима биће освештана обновљена црква Светих апостола Петра и Павла у којој је патријарх Павле крштен.
Како је Тањугу рекао отац Ђорђе Теодоровић из епископије пакрачко-славонске, цркву чија је обнова, након што је до темеља уништена у последњем рату, почела у августу 2010. освештаће патријарх српски Иринеј.
Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима подигнут је пре 270 година и тај јубилеј , као и 800 година аутокефалности СПЦ биће обележени у епископији пакрачко-славонској дводневним скуповима.
Дугорочни план је, како наовде у СПЦ, да се у патријарховом селу направи и парохијски дом, као и да на имању где је рођен буде музеј - задужбина, те да цео комплекс личи на мали Призрен, у коме је као епископ, патријарх Павле провео велики део живота.
Патријарх Палве који је у народу омиљен због скромности и истинољубивости, био је 44. српски патријарх и преминуо је у 95. години 15. новембра 2009. године. На дан сахране, су на путу од Саборне цркве где је тело било изложено до порте манастира Раковица испратиле стотине хиљада поштовалаца.
Епископ Павле, рођен као Гојко Стојчевић, именован је за 44. српског патријарха почетком децембра 1990. године, чиме је на трону Светог Саве наследио патријарха Германа.
Патријарх Павле бавио се и научним радом, међу објављеним делима су "Монографија о манастиру Девич", беседа "Живот по Јевандељу" и "Молитве и молбе".
У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.
Његова лична библиотека припала је фонду Библиотеке српске патријаршије, има статус културног добра и чува се у конаку манастира Светог архангела Михаила у Раковици.
Рођен је 11. септембра 1914. у селу Кућанци, Доњи Михољац, у породици земљорадника. У родном месту у Славонији завршио је основну школу, а нижу гимназију у Тузли.
У Шестој мушкој гимназији у Београду коју је похађао ванредно да би могао да упоредо упише и Медицински факултет, положио је испит зрелости.
Шесторазредну богословију заврсио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, где је претходно завршио и две године Медицинског факултета.
Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избеглица налзио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљаци од 1944. као вероуцитељ за децу у избеглиштву.
Одатле је из здравствених разлога отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, измеду Чацка и Горњег Милановца, где је остао до 1945. и одлучио да се посвети монашком животу.
Замонашио се у манастиру Благовештење у Овчарско-Кабларској клисури.Службовање у Епархији рашко-призренској посветио је и обнови цркава и манастира а посебно монашког живота.
Богословски факултет доделио му је звање почасног доктора богословља.
И у Лепосавићу биће одржана литургија поводом упокојења патријарха Павла.
