ВЕОМА ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ Од болести срца и крвних судова у Србији дневно умре 140 људи

БЕОГРАД: Болести срца и крвних судова, узроковане лошим животним навикама, постале су већа претња него инфективне болести, а у Србији је у последњих 20 година, у структури умрлих, скоро свака друга особа била је њихова жртва.
lekar, pixabay

Најновије статистике показују да се ти бројеви значајно повећавају из године у годину, а према последњим подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", током прошле године од болести срца и крвних судова у Србији су умрле 51.624 особе, што је просечно око 140 дневно.

Од тог броја је 27.929 жена и 23.695 мушкараца, наводи се у саопштењу, поводом Светског дана срца, који се обележава 29. септембра.

Међу факторима који се највише могу модификовати на популационом нивоу најзначајнији су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност. Индивидуални приступ високоризичним особама подразумева поред отклањања штетних и третман основних фактора ризика - артеријске хипертензије, хиперхолестеролемије, хипергликемије, као и других фактора ризика", навео је др Славиша Јовановић, специјалиста кардиологије у МедиГроуп систему.

Гојазност је уско повезана са срчаним обољењима, а промена исхране је кључна у превенцији ових болести.

Стручњаци препоручују исхрану која је базирана на исхрани медитеранског поднебља, а обухвата већи унос рибе, воћа, поврћа, влакана и орашастих плодова, уз доминантно коришћење маслиновог уља и избегавање засићених масти.

Када је реч о додатним начинима превенције, физичка активност знатно може побољшати здравствено стање и постати важан фактор у спречавању појаве кардиоваскуларних болести. Јутарња шетња је одлична активност коју можете уврстити у своју дневну рутину.

"Физичка активност у трајању од 30-60 минута дневно, најмање пет пута недељно, најчешће умереног интензитета је од великог значаја. Ходање или брзо ходање представља одличан избор вежби. Такође докази показују снажну повезаност између стреса и болести срца, посебно када је у питању хронични или дуготрајни стрес, а физичка активност може утицати и на његово смањење. Важно је да сваки појединац у друштву схвати да се мора одговорно понашати према свом здрављу", препоручује др Јовановић.

Редовним кардиолошким прегледим могуће је открити појаву већине кардиоваскуларних обољења у раној фази и пре испољавања симптома болести. Један од најзначајнијих трендова у области кардиологије свакако постаје употреба дигиталне технологије која чини контроле и персонализоване третмане лечења знатно квалитетнијим и ефикаснијим.

"Код особа које никада нису имале срчане тегобе, немају позната срчана обољења и историју наследних срчаних болести, кардиолошки преглед се препоручује једном годишње. Уколико особа има повишен ниво холестерола, триглицерида, симптоме који могу да указују на постојање неког срчаног обољења или особе које већ болују од неког кардиоваскуларног обољења, потребан је стални надзор кардиолога који ће одредити учесталост контролних прегледа", додаје др Јовановић.

Циљ обележавања Светског дана срца јесте подизање свести о учесталости кардиоваскуларних болести и ризику који оне носе са собом.

EUR/RSD 117.0612
Најновије вести