Зашто људи одлазе из Србије и траже азил

У периоду од 2015. до 2018. године у Србију вратило око 30.000 наших грађана, од којих је половина непријављена. Такође, од поменуте бројке, 49 одсто њих је депортовано, а 51 одсто је враћено у Србију добровољно.
iseljenje mladi, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Главни разлог одласка јесте потрага за послом и бољим животним условима (46 одсто), а најниже се на тој лествици као разлог котира пратња члановима породице, показало је истраживање, глобалног програма "Миграције за развој".

Истраживање је реализовано у 44 јединице локалне самоуправе у Србији, на релевантном узорку од 800 повратника.

Главни истраживач и аутор методологије професор др Слободан Цвејић, истиче да је основни закључак истраживања да број држављана Србије који неосновано траже азил у земљама ЕУ опада од 2015. године, па да исто тако тако опада и број оних који се враћају добровољно или путем депортације.

"За овај исход су битне две групе фактора. Једни се односе на факторе привлачења у страну земљу (виши стандард, лакше проналажење посла и новчана помоћ у периоду чекања на решење захтева за азил) и њихова снага је смањена тиме што су бројне државе скратиле време трајања процедуре и износ финансијске помоћи који се исплаћује тражиоцима азила. Друга група фактора се односи на околности у Србији које један број грађана терају на овакву нерегуларну миграцију, а то су лоши услови живота и отежано социјално укључивање ових грађана", објашњава Цвејић.

Синиша Ђурић, пројектни менаџер ГИЗ ПМЕ наводи да је недостатак правих и поузданих података о броју, потребама и условима живота повратника дугогодишњи проблем који су желели овим истраживањем да бар делом решимо.

"Један од значајних приоритета немачко-српске развојне сарадње јесте да се нашим грађанима који се враћају из Немачке и других земаља Западне Европе пруже прилике за нови почетак и пуну интеграцију, пре свега када је реч о могућностима за запошљавање, али и другим областима као што су: даље образовање, становање, социјална подршка и каријерно вођење. Резултати које смо добили омогући ће да се будуће мере подршке још боље и прецизније планирају", објашњава Ђурић.

Ненад Станковић, повратник који је након четири године боравка у Немачкој одлучио да се добровољно врати у Србију са својом породицом и да сви заједно започну нови живот је навео да је 2014. године због веома тешке материјалне ситуације у Обреновцу, са породицом отишаом у Немачку, у како каже – потрази за бољим животом.

"Након саветовања у Немачкој и могућности депортације, одлучили смо да се 2018. године добровољно вратимо у Србију. У Немачкој је било одлично, деца су похађала школу, имали смо добар живот. Међутим, најтеже је било у почетку деци која су требала да се уклопе у образовани систем Немачке и стекну нове пријатеље, закључио је Станковић.

Истраживање омогућава свима увид у најновије податке о профилима, положају и потребама добровољних и присилних повратника.

Теме које су покривене истраживањем су – Миграционо искуство и тренутно пребивалиште; Карактеристике домаћинства, укључујући примања; Лични социо-демографски подаци; Доступност личних докумената; Запошљавање; Становање; Образовање; Здравствена заштита; Социјална заштита; Друштвено учешће и дискриминација.

(РТС)

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести