ПРИВАТИЗАЦИЈА БАНАКА Уместо великих играча интересују се фондови

За обављену фискалну консолидацију Србија последње време добија само комплименте. Са друге стране стручњаци процењују да су у сфери структурних реформи резултати шаролики.
komercijalna banka, Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Од нас се очекује да решимо проблем јавних предузећа и окончамо приватизацију. Међутим, за губиташе је тешко наћи одговарајуће патнере и једна од ретких преосталих “златних кока” која би могла да донесе зараду је “Комерцијална банка”. Да је ову финансијску кућу држава понудила на продају када и друге велике банке вероватно би напаравила одличан посао. Међутим, времена су се изменила и данас се као заинтересовани купци за банке чешће јављају фондови него друге банке које би да се проширују. Поједине су чак и напустиле наше тржиште попут “КБЦ групе”, “Финдомеситка” члана “ПНБ Парибаса”. Отишле су и банке у којима је доминирао грчки капитал углавном због познатих проблема у матичној земљи.

Према речима др Бранка Живановића, професора Београдске банкарске академије то је природан ток ствари.

- Некада смо били кредитно перспективно тржиште, а сада су нам банкарски капацитети већи од реалних потреба… Грађани су опрезни, а привреда, рекао бих надинвестирана. Ту  имамо упркос смањењу још увек висок процентат ненаплативих кредита -НПЛ. Све то значи да је овде мали простор за раст кредитне активности. У таквим условима реномиране банкарске институције се понашају рационално. Одржавају постојећи ниво кредитних активности  без посебне жеље да повећају ниво позајмица  посебно у сегменту привреде. Оне на овом тржишту остварују зараду, а то добрим делом чине тако што рационализују мрежу пословања и тако смањују трошкове… Не бих се изненадио када би се неке од њих сутра повукле. Уколико би им неко понудио одговарајућу цену лако би се одлучиле да оду из Србије. У годинама које долазе као заинтересоване банке за улазак на наше финансијско тржиште видим оне из бивших република  Совјетског савеза и евентуално из Кине – каже др Живановић.

Ако су већ банке и то оне реномиране обазриве, а то се може очекивати и у наредном периоду, питање је шта би Србији могао донети долазак фондова који су се већ појавили као власници банка на нашем тржишту. Према Живановићевим речима то не мора бити нужно лоша опција јер и они упумпавају новац, али на дуже стазе од њих не треба очекивати много.

-Фондови су љубитељи “блиц крига”. Воде политику “купи када је јефтино, препакуј, додај још мало, надувај цену и онда то све продај за веће паре”. За њих је развој тржишта на коме послују небитан већ само гледају тренутни интерес. Они нису банке нити желе да то постану- истиче др Живановић.

Фонд “Ривер стикс” није добио дозволу Народне банке Србије да преузме “Теленор банку”.

-У складу са својом улогом НБС треба да прати какве финансијске организације улазе у структуру националне банкарске мреже. ”Теленор банка” је нискоризична банка окренута становништву. Она је за кратко време остварила динамичан раст и донела бројне нове услуге... Добро је што је монетарна власт опрезна код давања дозоле и избора новог купца. Нови власник треба да буде квалитетан и поуздан, односно да настави унапређење банкарства код нас – појашњава професор Живановић.

Душанка Вујошевић

EUR/RSD 117.5937
Најновије вести