Државни функционери најавили су повећање минималне цене рада, не прецизирајући о колико већем минималцу је реч, а то је додатни разлог да укрсте аргументе газде и синдикалци, који су, по правилу, на супротним странама и који већ две-три године нису у стању да се угагласе па Влада Србије одлуком утврђује минималну зараду за целу годину.
Да ће тако бити и овога пута већ наговештава Унија послодаваца Србије, која се увелико спрема за разговоре наредног месеца јер у септембру треба да буде донета одлука о новој минималној цени рада. Да би спремни дочекао преговоре, УПС је од својих чланова затражио мишљење у вези с висином минималне цене рада за 2018. годину, као и могућим решењима која би могла утицати на значајније повећање минималца.
Такође, указује УПС, послодавци сматрају да треба мењати и третман одређених бенефиција запослених јер истичу да тренутно све бенефиције имају карактер зараде па се на све то плаћају порези и доприноси. Увођењем олакшица у том сегменту – а као пример истичу неопорезивање топлог оброка, регреса, поклона и награда у роби до одређеног износа – они би се лакше и више опредељивали да увећају плате запосленима, чиме би се и раднички социјално-економски статус поправио. Газде се залажу и за то да се продужи рок за уплату ПДВ-а или да се он плаћа по наплати.
Чланови УПС-а сугестије и закључке о томешта је потребно испунити да би се повећао минималац за 2018. годину могу слати и наредних дана, а почетком следећег месеца они ће бити представљени свим заинтересованим странама, односно синдикатима и држави. УПС подсећа и на то да је прошле године, када је држава донела одлуку да минимална нето цена сата рада буде 130 динара, иако се они нису слагали с толиким повећањем, била прихваћена њихова иницијатива да се током ове године размотре предлози о смањењу одређених трошкова пословања послодаваца, али да то још увек није учињено.
Синдикати су прошле године тражили да минимална нето зарада по радном сату ове године буде 143,5 динара, послодавци предлагали 125, а Влада Србије на крају „преломила” да буде 130. Дакле, уступке су морали да направе и једни и други учесници социјалног дијалога. Већ наредних дана знаће се колико предлажу синдикати – а помиње се 150 динара по радном сату, а шта газде нуде – помиње се да неће пристатити на више од 130 динара уколико не добију оно што траже. Биће да ће опет Влада Србије морати да тражи „средину”, која ће и једне и друге натерати да одустану од својих захтева
Д. Млађеновић
Slušam ovih dana sindikalce kako se dogovaraju kako da opet zahebu radnike i da se opet sa vlastima dogovaraju kao da nešto rade i da podignu minimalac na 140 dinara!!! Pa njihov sat je bar 400 dinara, sram ih bilo..., a u stvari ne rade ništa već se cena radnog sata dogovara na nivou vrha vlasti.
Elem, mi nemamo sindikate i to je činjenica. Niko ne može da me ubedi u suprotno zato što to gledam svakog dana.
A država je budala do budale... treba da poteraju inspektore rada i poreske inspektore da svaki dan RADE a ne da udju u firme i uzmu redovnu inspektorsku tarifu od 50.000 u svakoj firmi da ne pišu prijave... To čujem svakog dana. Pa odakle im po nekoliko stanova i kuća, o lokalima koje izdaju da ne pričam, dobri auti, deca na studijama u Americi.... itd....
E moja državo Srbijo... sve go lopov do lopova...
Kad li će se dići kuka i motika (al sve usrane) i ovaj narod napaćeni, pa da Vas sve satre i Vas i vaše poreklo i potomstvo da nikad više ne otimate od ovog jadnog naroda... Sramota ste kakva ne postoji...