Антић: Србија има мале емисије са ефектом стаклене баште

БЕОГРАД: Србија има веома мале емисије са ефектом стаклене баште од 0,13 одсто на глобалнм нивоу, изјавио је данас министар енегетике Александар Антић.
antic, tanjug sava radovanovic
Фото: Tanjug (Sava Radovanović)

На отварању научног скупа "Енергетика и климатске промене" у САНУ, Антић је истакао да Србија није индустријски развијена земља и да нема велики утицај на глобално заграђење животне средине.

"Наши планови су амбициозни и спремни смо да се укључимо у светске трендове и да будемо део глобалних активности у борби против климатских промена", поручио је министар.

Антић каже да ће транзиција нашег енергетског система бити болна и мора да кошта, али и да се мора водити рачуна о ресурсима којима располажемо, који се пре свега односе на угаљ.


Мини хидроелектране не угрожавају вештачке акумулације

Изградња мини хидроелектрана не угрожава језера као што су Власинско, Перућац и Увац, пошто су то вештачке акумулације које је направио ЕПС због енергетског система, изјавио је данас министар енергетике Александар Антић.

Министар је, на отварању научног скупа "Енергетика и климатске промене" у САНУ, подсетио да постоје критике у јавности да ЕПС лоше утиче на животну средину тако што минихидроелектране угрожавају природна богатства Србије.

"Потпуно се заборавило да та језера нису природна богатства већ вештачке акумулације, које је изградио ЕПС за потребе функционисања енегетског система", нагласио је Антић.

Казао је и да је изградња мини хидроелектрана уређена са више закона из области животне средине, вода и планирања и изградњи и тек на крају да се делом односи и на Закон о енегетици.

"Ми смо само онај ко на крају плати ту ''фид ин'' тарифу за објекте који се налазе у просторном плану и испуне све услове. Министарство енегетике не одређује услове под којима се нека електрана може градити у другој или трећој зони заштите, пошто је у првој забрањено", рекао је Антић.

Нагласио је да је пред Министарством енергетика озбиљан посао да, заједно са Министарством заштите животне средине, уколико треба мења те нивое заштите да се то уради кроз законе.


Он је рекао да се у Србији тренутно 23 или 24 одсто електричне енергије трши из обновљивих извора енергије и подсетио на циљ, у складу са европским интеграцијама наше земље, да достигнемо удео од 27 одсто у укупној потрошњи енергије до 2020. године.

"Надам се да ћемо се значајно приближити том циљу", казао је Антић.

Рекао је да је ЕПС у претходних некоико година инвестирао 300 милиона евра у еколошке пројекте у термоелектранама и да ће бити инвестирано још 700 до 800 милиона евра.

"Радимо данас и нових 1.000 мегавата струје, од чега 600 из обновљивих извора енергије. Пустили смо скоро 150 мегавата из обновљивих извора, пре свега, енергије ветра, солара, мини хидроелектрана, биомасе и до краја године планирамо да пустимо још 200 мегавата из енергије ветра", навео је Антић.

Министар је напоменуо и да ће до 2019. и 2020. бити заокружен тих 600 мегавата из обновљивих извора енергије.

EUR/RSD 117.5844
Најновије вести