Мегават-сат струје је са 60 евра, колико је коштао почетком лета, достигао цену између 160 и 200 евра. Ипак, поскупљења струје и природног гаса у Србији за сада неће бити за категорију домаћинства, али ће се раст цене енергената одразити на привреду и, неминовно, утицати на повећање трошкова производње.
Да се тако нешто може очекивати указала је директорка сектора у Привредној комори Србије Кристина Ђурић, која је истакла да од привреде стижу подаци да скок цена енергије негативно утиче на
посао. Због преливања ситуације из Европе, по њеним речима, може се очекивати раст цена већи од 30 одсто у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, али је као добру околност навела да је обезбеђена сировинска база за ту индустрију у Србији.
По речима председника Удружења топлана Србије Дејана Стојановића, охрабрујуће је то што је већина топлана пред грејну сезону потписала уговоре за енергенте. Он је указао и да обесхрабрује поскупљење енергената које ће уследити и изнео податак да је од 60 топлана само седам поднело захтев за корекцијом цене, а да су неке тражиле снижење цене.
- Привреда електричну енергију купује на слободном тржишту, а од средине лета понуде су по ценама већим и до 150 посто - рекла је Кристина Ђурић. - То може бити погубно за пословање привреде, а заједно с растом цена сировина у реалном сектору може довести у питање одрживост привреде. Због толико значајног повећења цене струје која се користи у производњи цене финалних производа, поскупљења могу бити већа између 30 и 50 посто, те због неповољне ситуације за привреду апелујем да се нађе начин и омогући координација привреде и државе, проблеми превазиђу и привреда настави да функционише.
По речима извршног директора ЕПС-а за трговину електричном енергијом Драгана Влаисављевића, око 40 посто привреде благовремено је уговорило струју за 2022. годину, а проблем је код 60 одсто оних који то нису учинили.
- У Србији се енергија за гарантовано снабдевање продаје по 32 евра за мегават-сат у просеку, 40 одсто потрошње за наредну годину уговорено је с просечних 60 евра, а ЕПС ће тако остварити просечан приход од 45 евра. Сама цена елекричне енергије кључна је да омогући ликвидност ЕПС-а, односно од ње зависи колико ће ЕПС имати средстава за инвестиције - истакао је Влаисављевић и додао ЕПС нема податке за целу привреду, већ то има Влада Србије па би она требало да успостави уравнотежење између потреба ЕПС-а и других привредних грана.
Државни секретар у Министарству привреде Зоран Димитријевић истакао је да се ситуација око енергената у привреди прати на дневном нивоу. Додао је да се надају адекватним мерама државе, уколико буде имала могућности.
Председник одбора Верољуб Арсић као и више посланика чланова тог тела током расправе указали су на могућност да поремећај у раду малих и средњих предузећа може да доведе поскупљења робе на домаћем тржишту. Апострофирано је да се последице енергетске кризе могу пренети и на грађевинарство, што би успорило реиндустријализацију Србије, те је затражено је да министарства преиспитају могућности подршке привреди.
Д. Млађеновић
