Судећи по досадашњих реговањима, понуђеним нацртом нису задовољни ни синдикати ни послодавци. Наиме, и српски послодавци траже да се у будућа правила о праву на штрајк унесе и локаут.
Локаут је појава у пословном свету која је супротна штрајку. Тада не штрајкују запослени већ газде стопирају рад, спречавајући запослене да обављају свој посао и у том случају сви уговори престају да важе док се две стране не договоре. Пракса показује да послодавци најчешће примењују локаут да би натерали раднике да прихвате нове услове пословања, а забележени су и примери да је коришћен да би се спречио најављени штрајк запослених.
Унија послодаваца Србије упутила је допис Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у којем је указала на то да понуђени нацрт не садржи основна начела на којима би морао да почива акт те врсте. Напомињу и да постоји и један конкретан разлог, осим оних начелних, а то је да и послодавци траже право на штрајк.
Послодавци у Србији у допису који су упутили Министарству рада траже и да се у будућем закону о штрајку нађе начело заштите имовине за време штрајка, као и да се предвиди клаузула радно-социјалног мира, која подразумева да се штрајк не може организовати ако је закључен колективни уговор и ако се поштују његове одредбе. Такође, траже да се штрајк солидарности ограничи на један сат у само једном дану, али и да се ограничи број чланова штрајкачког одбора зато што они не могу бити обухваћени минимумом процеса рада.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић објашњава да послодавци треба да имају право на одбрамбени локаут, тврдећи да оно подазумева већа ограничења него прво на штрајк.
– Локаут се у пословном свету дефинише као акција и противмера послодаваца на право радника и њихових синдиката на штрајк – објаснио је Атанацковић. – Одбрамбени локаут јавља се као противмера штрајку који није обухватио све запослене код послодавца. То ак, значи да послодавци захтевају да им се омогући да не плате запослене који штрајкују, зато што не могу да им обзезбеде нормалан рад. Тако се истовремено избегава да послодавац дође у ситуацију да покрене стечајни поступак.
У допису УПС-а наводи се да право на локаут имају само послодавци из приватног сектора, будући да је држава запослене у јавном сектору обавезала на то да у време штрајка морају да обезбеде минимум процеса рада да би осигурала јавни интерес. Подсећају на то да је право на локаут признато послодавцима у више држава света, наводећи да оно постоји у Аустрији, Немачкој, Данској, Великој Британији, Холандији, САД, Канади, Јапану, на Новом Зеланду, у Француској и Шпанији, а од држава у региону – у Хрватској, Црној Гори и Мађарској.
Љ. Малешевић
