МАТ могуће да Србија достигне 900 евра

БЕОГРАД: Србија би могла да достигне просечну зараду од 900 евра до 2025. године, уколико се испуне одређени услови, изјавили су аутори билтена "Месечне анализе и трендови" (МАТ) на промоцији јубиларног 300-тог броја ове публикације.
Isplata/Dnevnik.rs/arhiva
Фото: Dnevnik.rs

Уз годишњи привредни раст од четири одсто и просечну инфлацију од три одсто годишње, бруто друштвени производ Србије би до 2025. године порастао за 51 одсто, док би просек плата од 900 евра представљао раст од 80 одсто, изјавио је координатор МАТ Стојан Стаменковић.

Он истиче да би се просечна плата од 900 евра, односно та разлика могла достићи смањивањем удела инвестиција у БДП, попуњавањем разлике повећањем увоза и дефицита спољнотрговинске размене, као и смањењем пореског оптерећења нето зарада и до 15 одсто.

Уколико би, пак, привредни раст до 2025. године био високих седам одсто годишње, онда би раст БДП достигао око 80 одсто за шест година, нагласио је Стаменковић.

Аутори МАТ указују на пример Румуније која је у периоду од 2013-2019. године остварила привредни раст од 51 одсто и раст зарада од 79 одсто, односно са просечне зараде од 357 евра 2013. године стигли су до 641 евра 2019. године, уз просечни привредни раст од 4,4 одсто годишње.

Сарадник МАТ и директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић изјавио је да би Србија могла да достигне стопу привредног раста од седам одсто за неколико година, уколико би испунила услове и реализовала програм реформи који је предложила Светска банка, пре свега у сегменту раста инвестиција и извоза, јачању конкуренције и реформи јавних предузећа.

Говорећи о пројекту "Србија 2025" Ковачевић је истакао да ће се планираних 14 милијарди евра које ће се уложити у наредних шест година, генерисати кроз раст бруто друштвеног производа од 4,5 одсто годишње у наредних шест година.

Стаменковић је посебно нагласио да је рекордан тренд раста индустрије у новембру 2019. надмашио најбоље резултате српске индустрије из 2008. године.

Он је констатовао проблеме који се тичу континуитета у паду прехрамбене индустрије, посебно месне индустрије. Такође, региструје се и пад аутомобилске индустрије, пре свега када је реч о производњи у Фијату. Проблем постоји и код извоза челика, који су последица увођења увозних квота за челик који је увела ЕУ. 

EUR/RSD 117.5133
Најновије вести