ММФ РЕВИДИРАО на више ПРИВРЕДНИ РАСТ у Хрватској за ову годину

ЗАГРЕБ: Хрватска привреда ће ове године расти за 2.4 посто, док ће просечна инфлација бити 7.5 посто, најновија је пројекција Међународног монетарног фонда (ММФ).
autoput hrvatska, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Хина пише да је ММФ тако ревидирао навише своје раније прогнозе, будући да је у саопштењу на крају посете Хрватској у оквиру редовитих консултација са земљама чланицама 23. маја саопштено да је предвиђен раст хрватске привреде у овој години 2.2 посто, а у априлским прогнозама 1.7 посто.

Извршни одбор ММФ-а истиче да је Хрватска ове године постала двадесета чланица европодручја, што доказује да је остварила велики напредак од придруживања ЕУ 2013., а увођење евра побољшало је државни рејтинг, олакшало приступ тржиштима капитала и у великој мери уклонило ризик курса.

Подсећа се да је у 2022., подстакнут домаћом потражњом и туризмом, привредни раст износио 6.2 посто. Фискална позиција знатно се побољшала забелезен је мали ивишак, а јавни дуг знатно је смањен на 69 посто БДП-а, што је испод нивоа на ком је био пре пандемије.

 Међутим, указује се, због снажног пораста цена енергије и хране инфлација потрошачких цена достигла је крајем прошле године највиши ниво у последњих неколико деценија.

Ове године се очекује да ће слаба инострана потражња, пооштравање услова финансирања, као и даља велика глобална неизвесност ублажити стопу раста на 2.4 посто.

Предвиђа се и да ће се раст од 2024. поступно опорављати према потенцијалној стопи раста.

Према пројекцијама ММФ-а, инфлација ће се смањивати на просечно 7.5 посто у овој години и снижавати до циљане стопе инфлације ЕСБ-а од два посто крајем 2025.

У саопштењу се истиче да изгледи и надаље подлежу великој неизвесности и додаје да је увођење евра имало врло ограничен утицај на инфлацију.

Као негативни ризици наводе се интензивирање рата у Украјини, нови снажан раст цена роба и инфлације, снажнију глобалну или регионалну рецесију и строже услове финансирања од очекиваних.

С друге стране, наводе, увођење евра и улазак у шенген зону могли би дати јачи подстицај туризму, трговини и улагањима. За инфлацију, пак, превладавају ризици усмерени на горе, истиче се у приопћењу ММФ-а.

Краткорочна фискална политика, кажу, требало би да подстакне пооштравање монетарне политике и недоприноси  повећању агрегатне потражње. Примећују, наиме, да на тржишту рада недостаје радне снаге, темељна је инфлација још увек повишена, а увођење евра ублажило је ефекат пооштравања монетарне политике ЕСБ-а.

Стога се, кажу, експанзивном фискалном политиком ствара ризик за подстицање домаће потражње и инфлације, као и угрожавање конкурентности Хрватске.

Потребно је, између осталог, укинути широко распрострањене мере, посебно горње границе цена енергије и порезна растерећења.

EUR/RSD 117.1769
Најновије вести