Смањењем референтне каматне стопе на нови, најнижи ниво у режиму циљања инфлације, Народна банка додатно подржава кредитни и привредни раст.
Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду да су инфлаторни притисци додатно ослабили, наводи се у саопоштењу НБС.
"Као и у другим земљама у окружењу, услед смањења доприноса цена хране, пре свега поврћа с доласком нове пољопривредне сезоне, као и ниже светске цене нафте, међугодишња инфлација у Србији се претходних неколико месеци успоравала и у септембру је износила 1,1 проценат", указују из централне банбке.
На ниске инфлаторне притиске, како додају, указује и базна инфлација, која је и даље ниска и стабилна, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која се и за годину и за две године унапред налазе у доњој половини циљаног распона.
Према новембарској централној пројекцији, међугодишња инфлација до краја ове и у првој половини наредне године кретаће се око доње границе дозвољеног одступања од циља, а њено постепено приближавање централној вредности циља очекује се у средњем року под утицајем раста агрегатне тражње.
Извршни одбор истиче да је отпорност наше привреде на евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући смањеној интерној и екстерној неравнотежи, повољним макроекономским изгледима за наредни период, као и рекордном нивоу девизних резерви наше земље.
Јавне финансије су, као и у претходне две године, у суфициту, а дефицит текућег рачуна платног биланса је пету годину заредом у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција.
Актуелни економски показатељи указују на то да је раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју био већи у односу на претходне пројекције, вођен опоравком прерађивачке индустрије након завршених ремонта у нафтној и хемијској индустрији и услед активирања инвестиција из претходног периода, као и бржим растом активности у сектору грађевинарства и услуга.
Домаћи фактори су у досадашњем делу године успешно компензовали нижу екстерну тражњу, при чему расту инвестиција доприносе наставак реализације инфраструктурних пројеката и унапређење пословног амбијента, као и повољни услови финансирања. Бележи се и даљи раст потрошње домаћинстава на одрживим основама, пре свега захваљујући наставку позитивних кретања на тржишту рада, као и нижим трошковима кредитног задужења.
Поред повољних домаћих макроекономских услова спровођења монетарне политике, на одлуку Извршног одбора да додатно смањи референтну каматну стопу утицала су и кретања у међународном окружењу, пре свега успоравање глобалне трговине и привредног раста и мере ублажавања монетарних политика водећих централних банака. Европска централна банка је, подсећа НБС, у септембру донела нови пакет мера монетарних подстицаја, највећи у последње три године, и најавила да је спремна да учини и више док се не постигне одрживо приближавање инфлације циљу. Систем федералних резерви је у октобру, у складу са очекивањима, поново снизио референтну каматну стопу.
То доприноси задржавању повољних глобалних финансијских услова, што би требало позитивно да се одрази на токове капитала према земљама у успону. Поред тога, инфлаторни притисци у међународном окружењу су и даље ниски, пре свега у зони евра, која је наш најзначајнији спољнотрговински партнер.
На данашњој седници, Извршни одбор је усвојио новембарски Извештај о инфлацији, који ће јавности бити представљен 14. новембра.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. децембра.
