ОГЛАСИ ПРЕПОЛОВЉЕНИ, НАЈВЕЋА КРИЗА У ИТ СЕКТОРУ Ево колико је новозапослених и каква је ситуација с платама

У Србији је, према подацима Инфостуда, смањен број огласа за посао у 2023. години за шест одсто у односу на претходну годину, а највећа криза погодила је тржиште ИТ сектора.
а
Фото: Pixabay

Међутим, то не значи да у овој делатности није било запошљавања, напротив - јер је, по речима директора Војвођанског ИКТ кластера Милана Шолаје, 2023. године у ИТ сектору било око 4.000 новозапослених, а да је мањи раст запошљавања у протеклом периоду последица корекције тржишта.

По речима ПР менаџера сајта HelloWorld.rs Марка Вучетића, до пада броја огласа у ИТ сектору дошло је 2022. године, када је на глобалном нивоу дошло до кризе у овој делатности и доста отказа, али да се то није прелило у Србију, где је број отказа био минималан. Он указује да су прошле године домаћи послодавци били опрезни и запошљавали само неопходне кадрове, али и то да ће већина послодаваца у овом сектору ове године запосленима повећати плате.

Приметан је пораст броја јединствених кандадата за 14 одсто, где је посао у претходној години тражило 278.116 људи

Посматрајући целокупно тржиште рада, прошле године је објављено 71.715 огласа за посао, а сектор ИТ доживео је пад у броју објављених позиција за чак 50 одсто у односу на претходну годину, објавио је Инфостуд.

Фото: Pixabay

С друге стране, приметан је пораст броја јединствених кандадата за 14 одсто, где је посао у претходној години тражило 278.116 људи.

Највише расписаних позиција било је у области трговине и продаје, ИТ, машинства, администрације и магацина. Када је реч о специфичним радним позицијама, највише могућности за запослење имали су продавци, магационери, возачи, радници у производњи, административни радници и комерцијалисти. Истраживање је показало да је кандидатима висина плате пресудан фактор приликом одабира послодавца, а приликом анализе најтраженијих позиција закључује се да су се нуђене зараде кретале од минималца до неколико хиљада евра.

Продавцима је понуђена плата и до 250.000 динара, а комерцијалистима до 350.000 динара. Код ове две позиције специфичан је износ максималне зараде у зависности од додатног процента од продаје који се оствари на основну зараду.


Највише фале занатлије

Дефицит је и даље највише уочљив међу занатским и ниже квалификованим занимањима, па је послодавцима било најтеже да нађу раднике за позиције попут месара, механичара, фризера, пекара, металостругара, столара и водоинталатера.

Месари и металостругари су имали могућност да зараде до 120.000 динара месечно, фризери и пекари до 200.000, механичари до 240.000, а за водоинсталатера је понуђена зарада у износу од чак 250.000 динара.


Магационери су могли да зараде до 150.000 динара, а административним радницима је било понуђено максимално 180.000. Када је реч о возачима у друмском теретном транспорту, за њих су појединачни послодавци били спремни да издвоје чак 350.000 динара, наведено је у саопштењу.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.0621
Најновије вести