ПОМЕРАЊА НА ТРЖИШТУ РАДА Ево чије зараде стижу оне у ИТ сектору, за поједина занимања нуди се 350.000 динара

Већ неколико година у Србији недостају радници појединих струка - пре свега занатских. . Недовољан број радника и велика потражња за одређеним струкама изазвали су значајна померања на тржишту рада.
1
Фото: Ilustracija/pixabay.com

С једне стране радна места за која нема довољно радника ваља попунити те се потрага за тим кадром мора тражити ван земље, а с друге стране плате квалификованаих радника приближавају се зарадама у ИТ сектору. 

Дакле, није никаква тајна да квалификованих радника - електричара, зидара, грађевинаца, варилаца, бравара, кувара, фризера....нема и да се за на долазак мајстора чека дуго, да се одлазак код фризера или козметичара мора заказати много раније, да се радна места за одређене позиције оглашавају непрестано, да је измењивост радника честа... Због свега тога послодавци су у великим проблемима па су многи схватили да је, како би нашли/задржали доброг радника, неопхопдно повећати плате.  


Примања у ИТ сектору

Плате у ИТ сектору у Србији одавно су прескочиле износе од 1.500 евра, већ дуго су на првом месту по висини зараде у нашој земљи и просек је, рецимо и то далеко већи од оног на републичком ниову и протеклих неколико месеци виши је од 200.000 динара месечно. То, наравно, не значи да сви који раде у ИТ сектору зарађују толико, баш као што и неколико понудђених изузетно високих зарада за квалификоване раднике не значи да је то износ који они зарађују. 


По речима пиар menayera Инфостуда Милоша Туринског да одређених струка нема потврђуе и структура огласа на сајту Послови Инфостуд  из прве половине године јер су се највише тражили радници у трговини/продаји, ИТ сектору, машинству, администрацији и угоститељству. 

- Највише могућности да се запосле имали су продавци, возачи, магационери, административни радници и комерцијалисти - каже Турински. - Дефицит је и даље најуочљивији код занатских занимања, па је послодавцима било најтеже да нађу раднике за позиције фризера, месара, металостругара, пекара, кувара, козметичара, аутомеханичара...

Он истиче да је ситуација на тржишту рада таква-каква је и да зато и није необично што је дефицит радника одређених струка довео до раста зарада, па оне премашују и износ 1.000 евра месечно. Ипак, Турински наглашава да тако високе зараде за та занимања нису уобичајене и да је то важно знати приликом конкурисања за посао. 

- Према подацима с нашег сајта плате које су биле нуђене за ове позиције кретале су се од минималца па све до пар хиљада евра. Уколико је  тачан податак да је просечна плата програмера у Србији 1.600 евра, онда се слободно може рећи да квалификовани радници и те како могу да стану раме уз раме са програмерима. Наглашавам да ове зараде нису стандарди  за та занимања већ максимуми који су забележени на нашем сајту који су одређени послодавци нудили. Тако је било случајева да се за посао водоинсталатера нудила зарада од 240.000 динара, а електричару почетнику  - 150.000 динара. Максималне оглашене зараде за посао продавца биле су до 250.000 динара, а комерцијалисте и до 350.000 динара, али треба рећи да је код ове две позиције специфичан износ максималне зараде зависи од додатног процента од продаје који се оствари на основну зараду. За посао магационера било је понуђено максимално 150.000 динара, административног радника - 180.000, а за возача у друмском теретном транспорту и до 250.000 динара. Месари и металостругари могли су да рачунају на зараде до 120.000 динара месечно, фризери и козметичари до 150.000, пекари и аутомеханичари до 200.000 динара, а за шефа кухиње понуђена је зарада од чак 350.000 динара - каже Турински

Треба рећи и да недостак радне снаге одређених струка није проблем који мучи само Србији. Напротив, с њим се суочавају и готово све земље Европе. И тамо недостају радници дефицитарних занимања, те су и они прморани да увозе радну снагу. Пут развијених земаља Европе отишло је и одлази доста становника наше земље, али и других земаља у окружењу јер су зараде више него код нас. Зато и не треба да чуди то што је и у нашој земљи све више страних радника. За првих шест месеци ове године издато  је 24.785 радних дозвола., што је знатно више него лане када је у Србији  странцима издато укупно 35.168 дозвола. 

Д Млађеновић 

EUR/RSD 117.0759
Најновије вести