Трајање кризе важно за опоравак привреде

Пандемија коронавируса у привреди практично свих земаља света проузрокује велике проблеме, а колики ће они бити зависи од тога колико ће та ситауција трајати, од тога како ће се привреде прилагодити, те реаговања држава на њу.
radovi, pixabay.com
Фото: pixabay.com

По речима председника Уније послодаваца Војводине Владимира Лалошевића, владе широм света, па наравно и у Србији, настоје да ублаже економске последице пакетима помоћи најугроженијим секторима. Он истиче да као привредник, власник и директор малог предузећа, те представник привреде која носи ову земљу, пуни буyет и бори се с бирократијом и разним наметима и у нормално време, може да каже да се, ако се брзо не врати у старе токове тржишта, не може очекивати ни од једне мере чаробни штапић који ће решити проблеме који се гомилају.

Наш саговорник указује на то да су истраживања спроведена ових дана показала да 70 одсто привредника у Србији тврди да тренутно има проблеме у пословању, који се најчешће односе на текућу ликвидност, исплату плата, обавеза према банкама...

– Много предузетника сада уопште не ради, немају новца на рачуну, али ће бити задуживани за порезе и доприносе, односно доприносе и кјниговодствене трошкове – каже Лалошевић. – Мала и средња предузећа и предузетници у нашој земљи чине 99,8 одсто укупног броја привредних субјеката, и генеришу око две трећине запослености, а УПВ представља 28.000 привредних субјеката – чланова из Војводине. Туризам, угоститељство, превоз путника, где је потпуни престанак рада, индустрија, где су прекинути ланци снабдевања, извоз смањен или потпуно обустављен, грађевинарство, занатство, услуге… изузетно су погођени. Штета сигурно постоји, а у делатностима којима је из оправданих разлога забрањен рад, она је стопостотна. Сада је рано предвидети колика ће штета бити јер се не зна до када ће криза трајати.

По његовим речима, програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса ЦОВИД-19 и подршка привреди Србије су предузете, очекује се њихова примена, а ефекти ће се помно пратити.

– Очекујемо да се тим мерама подршка привреди на завршава, већ да ће бити проширене и допуњене у складу с даљим развојем ситуације узроковане пандемијом. Привредници су с нестрпљењем очекивали ове мере, а наше удружење је активно учествовало у изради предлога достављених Влади Србије. Тешко је још говорити о ефектима и последицама тих мера јер зависимо и од ситуације у нашој земљи, али и у целом свету. Нека предузећа, мада у малом броју, немају пад наруџби и активности, али је и велики број привредника који су већ сад близу колапса, пре свега предузећа која су оријентисана на личне услуге – истиче наш саговорник.


Очување ликвидности

– Сет мера за очување ликвидности је добар и потребан – програми за доделу кредита за одржавање ликвидности и обртних средстава и гарантне шеме за подршку привреди биће неопходне да би се преживело. Ипак, наглашавам да ће то моћи да користе само фирме које преживе ванредно стање. Такође, још увек не знамо кредитне услове, али се надамо минималној камати и процедури која ће бити јасна, једноставна и доступна малим предузећима – каже Лалошевић.


Лалошевић наглашава да је у ситуацији смањеног промета или његовог непостојања највећи проблем у сектору МСП-а редовно испуњавање обавеза – плаћања рачуна јавним комуналним предузећима, закупа, разних парафискалних намета, такси...

– Држава нас тога није ослободила, а за већину оних који су сада без прихода, то је немогуће. Иако смо предложили да се рокови плаћања ка јавним и јавним комуналним предузећима продуже минимум 30 дана, то није уважено. Исплата минималне зараде за запослене ће сигурно помоћи, али не касније него одмах, при чему то и даље није гарант да ће фирма опстати, а ако се фирме угасе, угасиће се и радна места. Помоћ за запослене који раде током ванредног стања, што зависи од реалних околности, а не жеље привредника, неће умањити обавезе за време трајања ванредног стања. У складу с тим је и наш основни циљ да, сем запослених, сачувамо и привреду од банкротства – наглашава Лалошевић.

Што се тиче мере одлагања плаћања пореза на зараде и доприноса за приватни сектор, указује он, уместо растерећење пореза и доприноса на зараде за време ванредног стања, донета је мера која подразумева само одлагање. Он указује на то да се сви плаше неизвесности после укидања ванредног стања те да је одлагање велика обавеза, пошто предузетник или микропредузеће мора да исплаћује плате, а од Нове године и дупле доприносе – нове доприносе уз рате за старе из периода трајања кризе. Он истиче и да није прихваћен захтев да се порез на додату вредност измирује по наплати потраживања – па ће држава намирити обавезе према себи, али се није мислило на то како ће мали привредник да наплати своје обавезе.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5965
Најновије вести