У Србији мањи скок јавног дуга него у остатку Европе

БЕОГРАД: Услед кризе изазване корона вирусом глобални је тренд повећаног задуживања, па се тако јавни дуг за прва три квартала код земаља Европе повећао за 10 до 15 процената.
ekonomija Foto: Youtube/printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Србија годину завршава са повећањем мањим од четири одсто, а повратак на доларско тржиште хартија од вредности обезбедиће значајне уштеде.

Србија је емитовањем нових десетогодишњих обвезница на доларском тржишту хартија од вредности, по стопи од 1.066 одсто, рефинансирала најскупљи дуг и искористила повољне услове ради превременог откупа обвезница из 2011. године, пише Спутњик.

Према речима министра финансија Синише Малог, Србија је изашла на међународно финансијско тржиште и скупљи дуг заменила много јефтинијим.

Каматна стопа за емисију нових обвезница у вредности од 1,2 милијарде долара најмања је каматна стопа коју је Србија икада добила на тржишту капитала, рекао је он.

Средствима нове емисије отплаћује се 900 милиона долара обвезница емитованих 2011. године, од укупно 1,6 милијарди долара колико доспева у септембру 2021. године и тиме уцешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у остаје на раније пројектованом нивоу од испод 60 одсто до краја ове године.

„Коначна оцена је да је овим обезбеђен мањи трошак камата. Оно што се води у буџетским расходима као значајна позиција у нашем буџету је трошак отплата, односно сервиса камата на раније задуживање. Овим ће се по доларским обвезницама у односу на раније постигнуту цену, која је заиста била висока и не само да је била висока, већ је постигнута у врло неповољним околностима, обезбедити да нам у наредним годинама трошак по основу ових обвезница буде седмоструко јефтинији“, каже за Спутњик економиста Иван Николић.

Према прелиминарним подацима Управе за јавни дуг на дан 12.11.2020. године, јавни дуг је износио 3.149.147.606.283 динара, односно нешто мање од 27 милијарди евра.

„Он је негде на граници неког теоријског лимита одрживог финансирања, чак и у овом тренутку и у овој кризној години. Ми смо тек на тој граници. Готово све земље у окружењу, а да не говорим о оним развијеним, далеко су то пробиле. Чак су неке на нивоу задужености, који се никако не може назвати одрживим'', додаје Николић.

У Србији је, како напомиње, и нацртом буџета за наредну годину одређено да дефицит не пређе три одсто БДП-а, што би значило самим тим опет улазак у једну путању постепеног смањивања те релативне задужености у односу јавног дуга према БДП-у.

Николић апострофира да је добро да је Србија фискално одговорна и да, упркос издашном пакету помоћи државе који је наменила привреди и грађанима од 12,5 одсто БДП-а, како би ублажила негативне ефекте пандемије, и даље остаје у оквирима одрживе задужености.

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести