Како каже председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, то је постигнуто захваљујући стварању бољег пословног амбијента, као и отварању нових радних места јер је у региону Војводине током десетогодишњег периода број незапослених смањен и на евиденцији НСЗ-а их је сада 76.000 мање.
У протеклом десетогодишњем периоду током три године – 2010, 2012. и 2014. забележен је пад БДП-а, а у том раздобљу БДП је растао по просечној годишњој стопи од 1,2 одсто, рекао Вучуревић.
Како је додао, раст БДП-а пратио је и раст стандарда грађана. Поправљање пословног амбијента потврђено је напретком на „Дуинг бизнис” листи Светске банке јер је Србија с 94. места, на којем је била 2009. године, напредовала на 43. у 2018. години, навео је наш саговорник.
Протеклу деценију, указао је Вучуревић, обележила је рецесија, а глобална криза довела је до пада потрошње и проузроковала дубок пад индустрије. Већ 2009. године забележен је дубок пад индустријске производње – у региону Војводине 14,1 одсто, а у свим наредним годинама у том региону је константно расла по просечној стопи од 1,9 одсто.
Од 2009. до 2018. године у АП Војводину је инвестирано 3,4 милијарде евра, што чини готово 40 одсто, тачније 39, укупних инвестиција у Србији, казао је Вучуревић.
Према његовим речима, вредност инвестиција у 2018. години је 3,3 пута већа у односу на оне из 2017, а у односу на 2009. годину инвестирано је око 30 милиона више.
У том периоду, додао је Вучуревић, у Војводини је највише инвестирала Немачка – 16,6 одсто укупних инвестиција, а следе Канада, САД, Италија, Луксембург, Уједињени Арапски Емирати... а највише је инвестирано у агробизнис – око 40 одсто, док инвестиције у друге секторе имају појединачно учешће мање од десет одсто у укупним инвестицијама.
Наравно, у деценији иза нас дошло је до значајних промена у реализацији робне размене АП Војводине с иностранством, и то пре свега у њеној структури по тржиштима. Ипак, и даље се највише извози у земље Европске уније. Вредност извоза у ЕУ је прошле године у односу на вредност остварену у 2009. години повећана 249,7 одсто, док је увоз повећан 174,4 процента. Извоз у остале земље је лане, у односу на онај остварен у 2009. години, повећан 121,1 одсто, а увоз 68,1.
Највише се извози у Немачку, Румунију и Босну и Херцеговину, а највише се увози из Руске Федерације, а још само увоз из Немачке премашује десет одсто укупног увоза. Занимљиво је да је прошле године увоз робе из Ирака био на трећем месту, док је 2009. увоз из те земље заузео 140. место у укупном увозу. Укупан номинални раст извоза АПВ у периоду од 2009. до 2018. године, износи готово 2,5 милијарде евра, од чега петина, односно 19,4 одсто раста, чине моторна возила и приколице. Када је реч о увозу у АПВ, највећи раст остварен је у области електричне опреме.
Висина просечне годишње нето зараде у Војводини се од 2008. до 2017. године мењала и, срећом, повећавала. Колико – зависи од валуте у којој се раст мери. Када се посматра у домаћој валути, увећана је 48 одсто, а највиша је била у 2017. години, када је износила 46.215 динара.
Међутим, када се просечна годишња нето зарада претвори у евре, стопа раста је мања и износи 15 одсто јер је 2009. године била 332 евра, а 2017. године 381.
Стране директне инвестиције утицале су на структуру робне размене Војводине с иностранством посматрано по групацијама земаља, а утицале су и на структуру извоза и увоза посматрано по производима, и то поготово у првих пет најзначајнијих извозних производа. Тако је 2009. године најзначајнији извозни производ био жути кукуруз, с око шест одсто у укупном извозу, на другом месту је био бели шећер, с учешћем око пет одсто, док је прошле године с учешћем од 8,3 одсто укупног извоза АПВ на првом месту био извоз сетова проводника за паљење. Жица од рафинисаног бакра, производ који се 2009. године уоште није извозио, прошле године је био на петом месту међу извозним артиклима, навео је Вучуревић.
Д. Млађеновић
