За приватизацију се припрема 148 фирми

Министар привреде Горан Кнежевић најавио је крајем прошле године да ће процес приватизације у Србији, који обухвата и 11 великих стратешких предузећа, бити завршен до краја мандата ове владе.
MSK Kikinda
Фото: MSK

Подсетио је на то да тај процес траје дуго, већ 20 година, и додао да је остало још 174 фирме за приватизацију, међу којима је и 11 најделикатнијих.

Но, да би се оствариле Кнежевићеве прогнозе, ове године списак решених приватизација морао је бити подугачак, али је заправо продато свега пет предузећа. Купац се тражио за 36 предузећа, али за 23 није било заинтересованих па су се нашла у стечају, док је за остале поступак обустављен. Тренутно је оглашена продаја само „Бетоњерке” из Сомбора и „Грмеча” из Бачке Тополе.

Уколико се погледају подаци о поступцима завршеним од 12. августа прошле године, окончани су за 36 предузећа, од којих је мањи део нашао купца, а већи отишао у стечај. За нека предузећа, као што је панчевачка „Утва”, која има 223 запослена, решење је нађено кроз стратешко партнерство, док су у стечају завршили „Хипол” Оyаци, АД „Алекса Шантић” из Алексе Шантића и многа друга. На списку фирми продатих у протеклој години је и ЗГОП из Новог Сада, предузеће специјализовано за одржавање путева с 246 запослених. Новог власника добио је и хотел „Праг”, који има 32 запослена.

Од 11 стратешки важних предузећа, међу којима су панчевачке „Петрохемија” и „Азотара”, кикиндски МСК, ПКБ, „Галеника” и други, осам поступака усвајања Унапред припремљеног плана реорганизација су или већ усвојени или су у току, а за два се тражи модел приватизације. У Министарству привреде истичу да се за једно стратешки важно предузеће припрема план реорганизације и финансијске консолидације. Свих 11 предузећа се припремају за купце, а држава отписом дуговања и његовим претварањем у власништво настоји да их учини што привлачнијим за стратешке партнере.

За пола године приватизације у буyет Србије у првом полугодишту слило се само 108 милиона динара, што је далеко мање од планираног. У Министарству привреде наглашавају да од маја прошле године ниједно од предузећа која чекају приватизацију не ужива заштиту од принудне наплате, па чак ни она која су проглашена за стратешки важна за државу. Другим речима, сва предузећа из приватизационог портфеља послују по тржишним условима и морају да измирују обавеза према повериоцима па је, самим тим, стечајни поступак известан за сва она која немају одрживу пословну активност.

О томе колико је завршетак приватизације заправо рак-рана српске економије – јер она не само да гутају велики државни новац већ и немају решена многа имовинска и друга питања – говори и чињеница да је пред крај прошле године и председница  Савета страних инвеститора Јана Михајлова јасно истакла да је за страног инвеститора и, уопште, за привредника, најзначајнија предвидљивост, што значи да пословно окружење треба да има предвидљив и јасан оквир, а то је могуће једино уколико се приватизација приведе крају.

Иначе, први Закон о приватизацији донет је још 2001. године, а поступак приватизације код великог броја предузећа трајао је веома дуго. Да би се то променило, 2014. године донет је нов Закон о приватизацији, чији је задатак да предложи моделе, методе и мере за више од 500 предузећа с одрживим пословањем. За предузећа која су процењена као неодржива, предвиђено је да се може поднети стечај, чиме би се статус тих друштава решио у најкраћем року. Тим законски актом је предвиђена и могућност отписа дуга, што је условљено успешном продајом капитала или докапитализације, при чему ниједна од мера, било да је реч о отпису или конверзији, не може бити примењена у случају продаје имовине. На крају, тај закон дефинисао је и обавезан рок за спровођење приватизације друштвеног капитала до 31. децембра 2015. године.

На дан ступања на снагу новог Закона о приватизацији, у поступку приватизације било је 556 предузећа, од којих 161 у поступку реструктурирања. Пошто је тим истим актом укинут правни институт реструктуиррања, сва та предузећа морају бити овако или онако приватизована, односно или морају бити продата или отићи у стечај уколико не могу сама да опстану на тржишту.   

Љ. Малешевић

Најављена и приватизација десет бања

За ову, 2017. годину, најављен је и почетак приватизације десет српских бања. Министар трговине, туризма и телекомункација Расим Љајић тврдио је да има заинтересованих за бање у Србији и да се воде разговори с потенцијалним инвеститорима.

Пре неколико дана је у Сокобањи изјавио да су српским бањама потребна нова улагања, поручивши да и држава жели да учествује у реконструкцији и изградњи бања заједно с приватним партнерима. Додао је да очекује да Влада Србија има „снаге да заврши приватизацију бања”, што подразумева различите врсте стратешких партнерстава и улагања страног капитала и државе. Негде ће то подразумевти и продају и потпуну приватизацију, али се пре тога морају решити имовинскоправни односи у десетак бања. Из списка завршетних приватизација, од августа прошле године до истог месеца ове, једино је решен је статус Матарушке и Богутовачке бање и обе су завршиле у стечају.

Slaviša
22.08.2017 • 13:06
Gospodo iz vlade republike Srbije,ZAŠTO niko id vas nema petlju da dođe u ALEKSA ŠANTIĆ ovde pomenuti,da sedne sa rukovodstvom tog kombinata i sa sindikatom,te da se jasno i glasno kaže,ko je i zašto,i po čijem nalogu,opljačkao taj polj.kombinat za 25.000.000€,i da sve krivce privede pravdi,a radnike i taj kombinat,oslobode tih dugovanja,te da isti kombinat nastavi sa uspešnim radom?Gospodo,nije tačno da ne znate koje krivac za ovo stanje,jer jednostavno to bez znanja državnih službi nije moglo da se odradi.Sa druge strane,zasto državni organi nisu raspisali oglas o prodaji tog kombinata,a bilo je zainteresovanih kupaca,i na kraju,zašto se i tom kombinatu nisu otpisali "dugovi"kao nekima,pa da se tako proda,dali to postoje radnici prvog i drugog reda u Srbiji?Gospodo iz vlade republike Srbije,VI ste direktno odgovorni za uništenje polj.kombinata AD.ALEKSA ŠANTIĆ,svojim ne činjenjem!
EUR/RSD 118.4779
Најновије вести