Електроника у Србији скупља него у Европској унији

НОВИ САД/БЕОГРАД: Комисија за заштиту конкуренције је, на основу података Еуростата за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Србији биле 13 одсто веће у односу на просечне цене у Европској унији, објављено је на сајту Комисије.
bela tehnika pixabay.
Фото: pixabay.com

Тако су, рецимо, у Србији поједине категорије производа биле скупље 33 до 39 одсто у односу на цене у Мађарској, где је порез на додату вредност виши него у нашој уземљи и износи 27 одсто. Иствремено, цене потрошачке електронике у Мађарској су биле 2,5 одсто ниже у односу на просек ЕУ.

Комисија је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и обавила ненајављене увиђаје у привредним друштвима „Roaming Electronics”, „Техноманија” и „Comtrade Distribution”. Циљ је да се испита постојање рестриктивних споразума из члана 10 Закона о заштити конкуренције, којим се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Србији. Комисија је анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало, а увидом у јавне податке о ценама, утврђено је да се у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца, потрошачка електроника нуди под идентичним или готово идентичним ценама. Комисија основано претпоставља да постоје усаглашене обавезе, односно договори, којима се одређују цене и услови трговине у даљој продаји, што је рестриктивни споразум који представља повреду конкуренције из члана 10 Закона.

По речима председника Управног одбора Републичке уније потрошача др Дениса Перинчића, Србија не треба да експериментише у тој области, већ надлежност за непоштену пословну праксу и неправичне уговорне одредбе  треба да преда Комисији за заштиту конкуренције и удружењима за заштиту потрошача, који ће врло ефикасно штитити потрошаче у тој области.


Казне Србији обесхрабрујуће

У ЕУ је за повереду колективних права предвиђена казна и до четири одсто бруто промета, док је за повреду права конкуренције казна до десет одсто бруто промета, и то се најчешће односи на рестриктивне споразуме, који не морају бити формални већ је довољно да се докажу усаглашене праксе (прећутни договор). Такође, фокус заштите је и злоупотреба доминантног положаја учесника на тржишту

Колективна заштита потрошача у Србији је у надлежности Министарства трговине и ми смо подносили пријаве против неколико великих трговаца монополиста и имамо једно решење, али је санкција обесхрабрујућа јер је предвиеђна прекршајна казна иста за компаније као и за појединачни прекршај и креће се у распону од 300.000 до 2.000.000 динара, каже Перинчић. 


Довољно је да се колективна заштита потрошача с Министарства трговине пренесе на Комисију за заштиту конкуренције и да се несавесном трговцу, који добровољно одустане од даљег кршења права потрошача, као што је пракса у модерним правним системима, дају погодности приликом изрицања казни, а циљ је да се мотивише да у што краћем року престане да злоуотребава права и крши прописе на штету потрошача, а ради стицања екстрапрофита, каже Перинчић.

По његовим речима, Србији недостаје закон о непоштеној пословној пракси, који постоји у земљама ЕУ, који је у корелацији са Законом о заштити конкуренције, а којим се рестриктивним спразумима ограничава тржиште и на тај начин се борба против непоштене пословне праксе несавесних трговаца који различитим формама удруживања, дослуха и сарадње продају производе слабијег квалитета по вишој цени, ограничавајући конкуренцију на тржишту, ставља у фокус интересовања надлежних.

Конкуренција је најважнији регулаторни механизам на тржишту, али не даје резултате уколико није праћена системским мерама које контролише свака држава на својој територији. Нама недостаје посебан закон о непоштеној пословној пракси, механизми постојеће заштите нису довољни и  Тржишна инспекција сама по себи не може да се бави заштитом колективних интереса. Комплексна заштита колективних права потрошача може се обезбедити у заједничком деловању с удружењима за заштиту потрошача јер Комисија за заштиту конкуренције има механизме, али не и надлежност у тој обаласти, али је веома добро што је идентификовала проблем и стручном анализом доказала да су потрошачи у Србији дискредитовани у односу на потрошаче у ЕУ, каже Перинчић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5929
Најновије вести