У свету већ постоји и нова организација која се зове “Глобална алијанса банака с вредностима” чији су чланови директори бројних банака, а од оних које послују и у Србији укључена је “Опортјунити банка” у чијој је централи у Новом Саду прошле недеље представљен рад поменуте алијансе.
Први човек Опортјунити банке, Владимир Вукотић каже да је Нова димензија банкарства покрет који у свету има све више поклоника у финансијској бранши.
Ту су три циља развоја - планета, људи и просперитет. Односно добробит сва три поменута чиниоца. Ту се води рачуна посебно о осетљивим категоријама становништва. Рецимо у Србији имате два милиона људи који су за банке невидљиви. То су незапослени, они који имају мале радње или микро пољопривредне поседе. За њих су и кредити, а често и многи други банкарски производи недоступни. Нова димензија банкарства гледа сем финансијских и социјалне аспекте, односно да се и таквим клијентима да шанса, појашњава Вукотић.
Маркос Енганген извршни директор ове глобалне алијансе каже да се приликом формирања производа мора водити рачуна не само о клијентима већ и култури, поднебљу, реалној економији и извозним потенцијалима , а уз то у фокусу су и три аспекта - социјални, економски и еколошки.
Марија Флок менаyер из шведске “Еко банке”, чланице алијансе, каже да знатну помоћ у овој области банкама пружају невладине организације. Уз њихову помоћ и добар банкарски производ Марија каже да су успели да помогну малим фармерима у Шведској, а имали су успешне програме и за афричке земље.
Ако су држава где се ради, а и заједница спремни да помогну, резултата увек има. Новац је алат за промену живота, каже она.
Кредит за тзв осетљиве клијенте како кажу у алијанси, истовремено треба да омогући да се посао клијента развија, да се кредит враћа те да клијент зарађује. Односно понуду треба формирати према потреби и могућности клијента.
Финансијски стуручњак др Александар Васиљевић каже постоји шанса да и она четвртина становништва код нас постане видљивија за банке, али да у старту постоји велики проблем који треба решити.
Проблем с овом врстом клијената је што они банкама не могу да пруже обезбеђење да ће испунити обавезе које су на себе преузели. Немају ни имовине а често ни запослене сроднике и пријатеље који би могли да помогну. За финансијске куће то је од суштинске важности. Код нас такве програме би могле да покрену државне банке, каже Васиљевић.
Душанка Вујошевић
