Плата зависи од тога шта се ради, али и где се ради

НОВИ САД: Просечна јулска плата у Србији била је 60.029 динара и та цифра јасно говори да огроман броја запослених зарађује далеко мање од тог износа него што је оних чије су зараде више од просека. Истовремено, потпуно је јасно и да је за висину плате важније где се и на којем радном месту ради, а не шта се ради и да се, чак и уз исту струку и степен образовања, зараде значајно разликују.
aptiv radnici, Dnevnik/Slobodan Šušnjević
Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

Већ дуго највише зараде у Србији припадају онима који се баве рачунским програмирањем, запосленима у ваздушном саобраћају, производњи фармацеутских и дуванских производа, рударству, снабдевању електричном енергијом, паром и гасом... Истовремено, у средњим школама и на факултетима већ годинама се за поједина од тих занимања, а пре свега у области ИТ индустрије, и поред повећања броја уписаних – тражи место више, а на евиденцији Националне службе за запошљавање готово да нема тог кадра.

С друге стране, Србији недостају кувари, грађевинци, мајстори различитих струка... а по подацима РСЗ-а, најниже плате су у појединим областима прерађивачке индустрије, услугама смештаја и исхране, грађевинарства, трговини, услужним делатностима, пољопривреди... И док се поједине школе у којима се школују ти кадрови лако напуне, поједине остају празне. То се посебно односи на грађевинске струке јер се млади веома ретко одлучују за та занимања, а последица тога је и да све чешће на градилиштима раде они који се нису школовали за тај посао.

И, слободно би се могло рећи да се слика неће брзо променити – поједина занимања биће атрактивна, а поједине школе остаће празне. Истовремено, они који имају знања и искуства за рад у некој од недостајућих струка, посебно мајсторских, а с обзиром на зараде у Србији, потражиће посао негде другде и биће их све мање на тржишту рада. А зашто – цифре говоре: између највише и најниже просечне зараде по делатностима у јулу је  разлика била 81.289 динара, а између највише и најниже плате у Србији јаз је дубок готово 123.000 динара – што је више од две просечне републичке плате, готово три медијалне или четири минималне зараде коју сваког месеца кући однесе око 350.000 радника.

Најбоље је радити у делатности информисања и комуникација, у којој је просечна зарада виша од 118.500 динара. У тој делатности ни у једној области зарада није нижа од оне исплаћене на републичком ниову, а између највише и најниже плате по областима је око 90.700 динара. Највише зараде имају запослени у рачунском програмирању и консултантским делатностима – око 158.000 динара, а најмању у области програмских активности и емитовања – 67.288 динара.

Највећа разлика између примања унутар неке делатности је у саобраћају и складиштењу, пошто је између највише и најниже зараде чак 106.200 динара. Наиме, толика је разлика између зарада запослених у копненом саобраћају и цевоводном транспорту и запослених у ваздушном саобаћају. 


Јавни сектор  и предузетници

Треба рећи и да просечне зараде у јавном сектору увек беже онима на нивоу републике и да је у јулу та разлика премашила 8.000 динара.

С друге стране, предузетници и запослени код њих у јулу су зарадили готово упола мање новца него што је било у просечној коверти.


У прерађивачкој индустрији, у којој је највише области рада, просечна зарада у јулу била је око 52.000 динара, а разлика између највише и најниже плате око 81.500. У укупно 24 области рада у тој делатности огроман број радника – производња прехрамбених производа, одеће, коже, текстила, производа од дрвета, намештаја... зарађује далеко мање од просечне зараде у делатности, у свега девет области плата је изнад републичког просека, а у две области запослени зарађују више од 100.000 динара.

У области грађевинарства слика је следећа: они који граде зграде месечно зараде око 43.000 динара, они који су ангажовани на изградњи осталих грађевина око 69.000, а најтања је коверта оних који обављају специјализоване грађевинарске радове – око 43.000 динара. Сличне су зараде и у делатности трговине, пошто се плате крећу од око 41.000 динара па до око 62.000.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5702
Најновије вести