СИРОМАШТВО Тешко преживљава пола милиона грађана Србије

Поводом Међународног дана борбе против сиромаштва, Тим Владе Србије за социјално укључивање и смањење сиромаштва саопштио је да је прошле године 7,2 одсто популације у Србији било испод линије сиромаштва, која је износила 12.045 динара месечно.
sirotinja, pixabay.com
Фото: pixabay.com

У исто време, значајан део српске популације је у ризику од сиромаштва, односно има приходе испод 60 одсто медијане еквивалентног дохотка. Њих је чак око 1,8 милион. Тим истиче да сиромаштво остаје значајно и поред тога што је у односу на 2016. годину лане забележен његов пад, и то са 7,3 на одсто 7,2. Око пола милиона становника није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе, и то је оно што посебно забрињава.

Сиромаштво је и даље учесталије у ванградским подручјима него у градским, и тај однос је 10,5 према 4,9 одсто, а посебно је учестало у региону јужне и источне Србије. Из Анкете о потрошњи домаћинстава у 2017. години, коју је сачинио Републички завод за статистику, произлази да је стопа сиромаштва најмања у Београдском региону – четири одсто, затим у региону Војводине – 6,2, а у региону Шумадије и западне Србије она износи 6,8 одсто. У исто време, стопа сиромаштва јужне и источне Србије је чак 12,1 одсто, односно три пута већа него у Београдском региону. Уколико се централна Србија посматра без Београдског региона, стопа сиромаштва је 9,1 одсто.

Прошле године 7,2 одсто популације у Србији било испод линије сиромаштва, која је износила 12.045 динара месечно

Сиромаштво је и даље, наводи Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, посебно изражено код лица која живе у домаћинствима у којима носилац има низак ниво образовања или је ван тржишта рада, као и у вишечланим домаћинствима. У односу на 2016. годину, забрињава пораст сиромаштва код лица која живе у вишечланим домаћинствима, као и пораст сиромаштва код деце. Стопа сиромаштва код деце до 18 година прошле године износила је 9,5 одсто.

Социјални трансфери значајно утичу на смањење сиромаштва. Лане су социјални трансфери смањили стопу сиромаштва 28 одсто, односно без социјалних трансфера, пре свега пензија, десет процената популације било би сиромашно, што је у асполутним износима око 187.000 лица више. Ефикасност социјалних трансфера у региону јужне и источне Србије два пута је мања у односу на Београдски регион.

Фото: pixabay.com

Сиромашно 23,8 одсто незапослених

На стопу сиромаштва утиче и статус на тржишту рада и ниво образовања. По подацима Тима, прошле године чак 23,8 одсто незапослених било је сиромашно, као и 13,8 одсто радно неактивних. Око 18,5 одсто лица с незавршеном основном школом је сиромашно, као и 14,8 одсто оних који имају само основну школу.


Тим наводи да, уколико се и пензије урачунају у социјални трансфер, утицај на сиромаштво је још значајнији. Без пензија и других социјалних трансфера прошле године трећина становништва би располагала потрошњом која није довољна за покриће егзистенцијалних потреба. Здружени ефекат пензија и других социјалних трансфера на смањење сиромаштва највећи је у Београдском региону, а најмањи у региону јужне и источне Србије.

Такође, наведено је у оцени асполутног сиромаштва у Србији у 2017. години, лане би апсолутно сиромашних било 8,9 одсто више, односно око 114.000 лица, да домаћинства нису допуњавала потрошњу производњом добара за сопствене потребе. Та производња, осим што утиче на смањење стопе сиромаштва, има и позитиван утицај на показатеље неједнакости, посебно на квинтални однос, увећавајући примарно укупну потрошњу сиромашнијих домаћинстава.   

Љ. Малешевић

 

EUR/RSD 117.6300
Најновије вести