Првог дана 2019. године почела је примена нових одлука Народне банке Србије, које се односе на упрвањаље ризицима, затим на адекватност капитала те на класификацију билансне активе и ванбилансних ставки. Из овога банкари и клијенти треба да прочитају да се мењају услови за одобравање кредита. Од оев године готовински зајмови моћи ће да се добију на рок од највише осам година, а рата неће смети да буде виша од 60 одсто плате или пензије. Уколико се банке не буду придржавале поменутих ограничења биће у обавези да умање свој капитал, а за износ целокупне главнице, односно њеног још неотплаћеног дела. Исто правило важи и уколико је одобрен кредит на износ већи од 60 одсто примања. Степен кредитне задужености дужника утврђује се као однос укупних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода.
На овај корак у НБС су се одлучили да би спречили настанак проблематичних кредита у банкарском сектору и предупредили могуће последице по финансијску стабилност грађана. Поменути рокови ће се и даље скраћивати. У 2021. години максималани рок отплате биће шест година. Изузетак ће остати рокови за куповину аутомобила - до осам година.
Готовински кредити и они намењни рефинансирању су, откако су пале камате и одобравају се у динарима и без учешћа, доживели прави узлет. Већ су прешли суму од 400 милијарди динара и скоро се изједначили са стамбеним зајмовима. Код нас се одобравају на изузетно дуге рокове, и преко 10 година. Клијенти банака су их користили за различите потребе - плаћање рачуна, летовања, све врсте шопинга. Ови кредити су се код нас користили и за намене за које су уобичајени потрошачки кредити, попут куповине возила па чак и некретнина. Чињеница да су рокови прелазили и деценију донела је многима већу кредитну способност него да су рокови били краћи. Сада се зна да ће они који зарађују 50.000 динара месечно моћи да се задуже за рату која неће прелазити 30.000 динара.
Код нових правила веома је битна ставка степен ризичности дужника. Ни након примене поменутиних прописа неће постојати препрека да банка одобри кредите с дужим роковима отплате, као и кредите дужницима с вишим степеном задужености, али само ако и након тога одржава одговарајући ниво капитала, односно ако та ризичнија потраживања покрива и да при томе испуњава све остале параматре капитала који су прописани.
О томе колико су поменуте мере Народне банке Србије оправдане међународни консултант др Александар Васиљевић каже:
- Добро је што се НБС одлучила на овај корак јер кеш кредити с великим сумама и уз дуге рокове отплате свакако представљају ризик пошто ту обезбеђења готово да и нема. С друге стране, сматрам да је рата од 60 одсто зараде код нас чак и сувише широко одмерена. Зараде у Србији нису високе и огромна већина грађана, а и клијената банака, када им остане 40 одсто плате или пензије не може с том сумом да плаћа рачуне и друге неопходне трошкове током месеца.
Колико ће ова мера натерати банке да више нових програма понуде преко других производа тек остаје да се види. Ова година пословно почиње практично после божићних празника.
Д. Вујошевић
