Конкуренција натерала уљаре да добро плате сунцокрет

НОВИ САД: Жетва сунцокрета приводи се крају, а с њоме се полако завршава и откуп овогодишњег рода.Мада земљорадници нису баш
suncokreti oblacno
Фото: pixabay.com

задовољни приносима, аконтационом ценом јесу, пошто су за килограм зрна добили онолико колико су сматрали да вреди овогодишњи род – од 35 до 38 динара, с ПДВ-ом.

– Још не знамо колико ће бити коначна цена, али захваљујући томе што је било више откупљивача, добили смо цену којом смо, можемо рећи, задовољни јер и од аконтнационе цене имамо малу зараду, и што је најважније, нећемо бити на позитивној нули – казао је Ненад Манић из Аграрног савеза Србије, надајући се да откупљивачи неће бити шкрти и задржати се баш на аконтационим ценама, већ ће при коначном обрачуну дати коју парицу више.

По његовим речима, велики произвођачи аконтационим ценама сунцокрета имају више разлога да буду задовољни у односу на мале, који су под уљарицом имали два-три хектара.

– На већим површинама више је рода, па је и зарада  боља. Зато је препорука Агарног савеза Србије да мали произвођачи мењају план сетве и преусмере се на производњу  у којој могу више зарадити. Саветујемо их да се баве повртарством, воћарством или сточарством – истиче Манић.

Сунцокрета смо, подсећамо, ове године имали на 220.000 хектара, колико смо га посејали и лане. Очекује се да национални просек буде на вишегодишњем нивоу три тоне по хектару. Прошле године уљаре су произвеле 650.000 тона уља, а 100.000 тона те намирнице смо и продали на инотржишта.

Жетва раних сорти соје је кренула, али се она права очекује половином септембра. Соје имамо на око 230.000 хектара, а ратари се надају да ће килограм бити бар 40 динара, колико сада вреди на Продуктној берзи у Новом Саду.

– Права цена којом би били баш задовољни је 48 динара, с ПДВ. Наша соја није генетски модификована, већ се може користити за људску употребу па наспрам тог квалитета треба је и вредновати – наглашава председник Скупштине Асоцијације пољопривредника Србије Иван Вучковић.

Како је казао, род добро изгледа а када жетва буде у пуном јеку, знаће се и да ли у махунама има доста зрна, па ће ратари спрам висине приноса знати да ли ће бити на добитку, и колико.

После соје следи и вађење шећерне репе. Компанија „Суноко” објавила је да ће репа коштати 34 евра тону, а по то тој цени откупљиваће репу и други прерађач, „Хеленик шугар” у фабрици шећера у Црвенки. То је цена постигнута с произвођачима у фебруару па у том погледу нема одступања од обавеза уговорених између две стране. У уговорима су наведени и бонуси уколико ратари постигну дигестију изнад просека.


Цене солидне, зарада мала

По речима аграрног аналитичара из Новог Сада Жарка Галетина, цене примарних култура, сунцокрета, соје и репе ове године су солидне, и ратари ће имати малу зараду.

– У поређењу с лањским ценама, усеви су сада мало скупљи, и то је добар знак да се прилике у ратарству мењају набоље – казао је Галетин.

Говорећи о цени соје, навео је да је битно да током жетве, а и касније, соја не падне испод 40 динара јер би у том случају пољопривредници остали без минималне зараде.

– Цену репе формирају фабрике јер уговарају сетву и тако држе цену, па у таквим приликама, када нема репе на слободном тржишту, ратарима дају могућност да минимално зараде, а они обезбеде сировину за извоз и више зараде – навео је он.


Колико ће ратари зарадити на тој цени и да ли ће, зависиће од приноса. Још не могу да кажу поуздано какав је род пошто тек следи вађење корена те индустријске биљке крајем септембра и почетком октобра. У погледу цене, слажу се да је солидна и пристојна, премда би, наводе, тона репе могла бити и 36 евра тона.

– Пре неколико година тона корена вредела је свега 32 евра, што је пољопривреднике одвратило од сејања. Зато, када би пољопривредници добили неколико евра више по тони, више би је сејали јер, баш због мале цене, у протеклих неколико година све мање заузима простора на њивама – каже пољопривредник из Кисача Владимир Францисти. 

Ове године под репом је између 36.000 и 37.000 хектара, а компанија „Суноко” недавно је објавила да ће у три шећеране у Врбасу, Пећинцима и Ковачици, прерадити 250.000 тона шећера.

З. Делић

 

EUR/RSD 117.5773
Најновије вести