Мошорински рибњак спасава шарана

Да би риба стигла у тањир, треба три године док се не отхрани.
Mošorinski ribnjak/F. Bakić
Фото: Ф. Бакић/Мошорински рибњак

Само велики рибњаци имају заокружен узгој рибе од ларве до трпезе па малим и средњим рибњацима добро дође рибњак у Мошорину, у којем Живан Симић гаји рибе у првом једногодишњем циклусу, од ларве па док не достигну 300 грама тежине, и онда их продаје рибњацима где се одвија узгој рибе у другом и трећем циклусу производње.

Симићев рибњак подигнут је 1986. године на око 11 хектара на мочварном подручју, чији власници су се одрицали права на коришћење земље да не би плаћали порез.

– Рибњак је подигао мој отац купивши парцелу и сада са сином настављам да се бавим рибарством, узгојом шарана, амура и толстолобика у првом једногодишњем циклусу развоја – каже Живан Симић, који је ових дана заокупљен изловом младе рибе и пресељењем у други базен, такозвани зимовник, где риба борави током зиме, и за то време се не дира и не храни до пролећа, већ се само стара да имају довољно кисеоника.


Подстицаји од државе

У протеклом период Симић је два пута добио подстицај од Покрајине. Први пут је то било 2010. године за земљане радове јер се базени-језера временом запрљају и морају очистити, што представља дезинфекцију. Од тада је тај посао једном радио о свом трошку, а ове године је, за исто, добио 2,4 милиона динара од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Међутим, инвестицију вредну укупно седам милиона динара није успео да реализује.

– Пролеће је било кишно и то је разлог. Нисам смео да прекидам процес производње јер бих онда имао пословне проблеме, који би се могли одразити на губитак купаца и личне финансије, па ћу поднети молбу да ми Секретаријат продужи рок за инвестицију у наредном периоду. 


Фото: Mošorinski ribnjak/F. Bakić

Симић каже да ларве узима из мрестилишта и полаже их у језера велике густине, одакле их, када достигну два грама, за шта је потребно 40 дана, сели у два већа језера разређена од муља.

– У просеку годишње произведем 35 тона једногодишње рибе, што, гледајући домаћи просек рибњака који се као и ја баве узгојем рибе у једногодишњем циклусу, није ни мало ни много, већ довољно да се оствари егзистенција – каже Живан Симић, и додаје да му је у послу значајно то што ради за познатог купца. – Унапред знам коме ћу рибу продати.

Упркос томе што има загарантован пласман и што би према интересовању тржишта могао и да се шири, то не планира јер су за то, каже, потребне нове површине.

– У околини нема мочварног подручја, па би било штета квалитетне оранице претварати у рибњаке, а с друге стране, и земља се сада продаје знатно скупља него ранијих година – прича Живан Симић.

Али зато има своју њиву где сеје кукуруз, јечам, соју… и мешаону сточне хране где прави концентрат за рибе, и тако избегава трошак за исхрану.

– Једино баш ако затреба, докупим – наводи, и помиње да се већ деценијама води полемика о томе зашто се и власницима рибњака не дозвољава право пречег закупа државних њива, већ у аренду државне оранице могу добити само сточари и ратари.        

З. Делић

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести