Скок цена пшенице и кукуруза због короне и других фактора

БЕОГРАД: Страх од новог таласа короне, због чега државе праве залихе, те улагања великих инвестиционих фондова у трговину пољопривредним производима, за последицу су имали и велики скок цена пшенице у Србији која је за три месеца поскупела за готово четири динара, кажу стручњаци.
kukuruz
Фото: Dnevnik.rs

Страх од новог таласа епидемије је и велике светске потрошаче пшенице, попут Египта, земаља Блиског и Средњег истока и Кине натерао да праве резерве и да купују више него што би иначе куповали, каже за Танјуг Вукосав Саковић из Жита Србије.

"Тражњу су додатно повећали велики инвестициони фондови, пре свега у Америци, који су усмерили своје фондове у пољопривредне производе јер индустрија мање ради због короне, па су купили доста велике количине на берзи", рекао је он.

Тако значајно повећање тражње резултирало је и већим ценама српске пшенице, која је и са 18 динара за килограм била међу најскупљима на крају жетве, а данас се продаје по 21,5 до 21,7 динара.

"То је изузетно велики скок. Није реално да ће овим темпом да се настави даље. Они који праве залихе у једном тренутку ће их имати довољно, а инвестициони фондови нису потрошачи, они купују да би продали и зарадили. Битно је да наши продавци-произвођачи процене када је прави тренутак за продају, а мислим да се тај тренутак ближи", каже он.

За скок цена кукуруза са 15 динара по килограму на почетку жетве на садашњих 19 динара на половини жетве утицала је и корона, али пре свега суша у Румунији и кашњење жетве у Украјини.

"Утицај короне код кукуруза је мање изражен. Румунија је имала сушу и они су обуставили своје продаје, у Украјини принос је подбацио око 10 одсто, а жетва касни и не могу да испоруче оно што су продали за октобар. То је код нас направило страховито велику гужву и потражњу за кукурузом", објаснио је он.

Подсетио је да се кукуруз више термински продаје, па су и наши трговци унапред продали нешто преко милион тона.

"Овакав тренд раста цена неће се наставити у бесконачност. Са наставком наше и жетвом у Украјини, треба очекивати стабилизацију цене и мањи пад", сматра Саковић.

Одличне цене пшенице подигле су расположење произвођача да у јесењој сетви повећању површине под овом културом.

"Имају слатке муке за шта да се определе јер је повећање цена и других култура. Јесењој сетви не иде у прилог број кишних дана у октобру, а ових дана са лепшим временом они излазе на њиве и сеју", каже Саковић.

До сада је посејано нешто преко 15 процената, па иако сетва касни не постоји страх да неће бити завршена, сматра он.

"Јесте да се код нас тврди да је оптимални рок за сетву од 5. до 25. октобра, али је пракса показала да се сеје и цео новембар и сигурно је да ће 600.000 хектара бити засејано оног тренутка кад временски услови буду дозволили", закључује Саковић.

EUR/RSD 117.5748
Најновије вести