Воћар Реже Домонкош: Од извоза првокласних јабука само позитивна нула

Сезона резидбе воћа је већ увелико у току и у воћњацима Режеа Домонкоша из Малих Пијаца, мада сав род јабука и крушака из претходне бербе још није продат.
т
Фото: Милорад Митровић

- Резидбу углавном почињемо у децембру, али сада смо почели нешто касније у току јануара и половина посла већ је готова. Углавном ради породица и људи који су томе вични и стручни, професионалци за резидбу, од које зависи како ће се формирати будући род. Потребе за радном снагом највише има у берби када се свакодневно ангажује по 20 људи, али у току године има посла за троје-четворо. У селу је све мање радне снаге јер су већином старији или они који су у пензији, док младима није интересантна пољопривреда и доста њих је отишло у иностранство - каже Домонкош, чије газдинство се поред воћарства бави и повртарством. 

Претходна воћарска сезона је била родна, али Домонкош вели да са ценама по којима се роба продаје нису задовољни, јер су доста ниске. 

- Јабуке које сада испоручујемо купцу за извоз дајемо за 35 динара по килограму заједно са паковањем, па смо са том ценом само на позитивној нули. Наша рачуница казује да ако би на ову цену добили бар још 10 евроценти по килограму, тада би цена овако упакованих јабука прве класе била око 50 динара, па би било и нешто зараде - напомиње Домонкош.

У воћартсву треба доста радити и доста улагати, па домаћин из Малих Пијаца каже да је у тако захтевној пољопривредној грани као што је воћарство, некада треба бити задовољан ако се врати уложено. Породично газдинство Режеа Домонкоша, коме помаже супруга Ерика улагало је у хладњачу тако да има сопствене смештајне капацитете да се лагерује сав род јабука и крушака.

- Добро је да имамо хладњачу довољног капацитета за наше потребе, да воће пласирамо када је цена на тржишту најповољнија. Још треба уложити у унапређење производње, треба уводити нове сорте, нове технологије и све остало, јер је тржиште све захтевније - наглашава Реже.

Породично газдинство Домонкош има око 10 хектара под воћем, углавном јабука и крушака и не намеравају да повећавају површине. 

- Раније смо редовно, пуних 25 година одлазили у Бачку Паланку да продајемо воће и поврће на пијаци, али већ скоро пет година не идемо. Све више треба производити тако да цела породица има посла у производњи, а и пазари на пијаци су скромнији него некада, па се продаје на велико за извоз и за маркете - објашњава Ерика Домонкош.

Фото: Милорад Митровић

Због велике понуде не иде ове зиме жељеним темпом продаја јабука, а породица Домонкош се жали да из прошле бербе крушке нису одговарајућег квалитета, а иначе би их могли испоручити за извоз. Проблема код крушака прошлог пролећа било је због мразева. Реже каже да је у односу на јабуке нега крушке захтевнија јер је напада крушкина бува, која је највећа штеточина ове воћке.  

Газдинство је за унапређење воћарске производње користило подстицајна средства за подизање нових засада воћа и за заливни систем, али пошто су премашили лимит од пет хектара немају могућности да више конкуришу за средства из касе Покрајине.

- За коришћење средстава које се нуде из програма ИПАРД нисмо довољно снажни да се у то упустимо. Један део воћњака смо прошле године успели да обезбедимо противградном мрежом на четири хектара где је изграђен и систем за наводњавање кап по кап. Стварамо услове за извеснију и квалитетнију производњу, да се род заштити од града, птица и других штеточина. Улагања нису мала јер су износила преко 100.000 евра, од чега је део од Фондације „Просперитати“ и део сопствена средства. То је предуслов да се постиже род јабука до 50 тона по хектару и да се велико улагање исплати за десетак година - каже Реже, који мисли да ће старија ћерка Изабела која је на студијама пољопривреде у Сегедину остати у струци, док су за млађу Бјанку примамљивије биле студије грађевинарства у Печују. 

Да воћарство и повртарство на песковитом тлу на северу Бачке иду руку под руку и да се добро допуњују потврђује се и у газдинству породице Домонкош.

- Повртарством се бавимо да би имали чиме да се бавимо током целе године, а у пролеће новац од шаргарепе, першуна и кромпира улажемо у заштиту и друге потребе воћњака. Од поврћа шаргарепу и першуна узгајамо под пластеником, да пре пристигну када је цена повољнија, док не стигне шаргарепа из Бегеча и других места где се узгаја на отвореном - сазнајемо од Режеа Домонкоша.

Да би домаћа производња у воћарству и повртарству, такође и у другим сегментима производње у аграру, била конкурентна на тржишту, Реже сматра да буде мало више подстицаја.

- Ми се на тржишту, било да је реч о кванташима, великим супермаркетима и пијачним тезгама а такође и у извозу на инострана тржишта, боримо са произвођаћима из држава где су субвенције знатно веће и онда долазимо у ситуацију да ми губимо трку. Са друге стране наше тржиште је мало и не можемо све продати овде, а због већих подстицаја које имају произвођачи у земљама ЕУ ми тамо не можемо бити конкурентни - закључује Домонкош.

 Текст и фото:

Милорад Митровић

 

EUR/RSD 117.1400
Најновије вести