Хероин и даље иде преко Балкана

БЕОГРАД: Током пандемије корона вируса скоро да нема путничких летова, а границе се строго контролишу.
Zaplena heroina foto: MUP Srbije
Фото: МУП Србије

Ипак, кријумчари дроге нашли су нове шеме. Кокаин је поскупео, опијумски мак је добро родио и даље се превози стандардном рутом, оцењује Дојче веле (DW).

У тексту се поставља питање шта да ради нарко-бос у Колумбији са дрогом из лабораторије у џунгли, када не може да је испоручи дилерима у Боготи, Медељину и Калију или прокријумчари у САД или Европу, пошто су на свим границама појачане контроле.

Према оцени стручњака канцеларије УН за борбу против криминала и наркотика (УНОДЦ) и Европског мониторинг центра за дроге и зависност, кријумчари су већ пронашли алтернативне путеве.

За транспорт кокаина из Јужне Америке у Европу то значи да дрога, уместо преко курира у путничком авиону, сада долази морским путем. За домаћу производњу то значи да колумбијске сељаке, којима је због корона кизе пропао посао са воћем и поврћем, треба убедити да илегалним узгојем дроге можда још и боље могу да прехране своје породице.

Такође, треба подићи цене и једноставно следити економски принцип понуде и потражње. Од почетка кризе, цена кокаина се драстично повећала до 45 одсто. Грам кокаина у Француској више не кошта 60, него 100 евра, наводи DW.

Пре само четири месеца, кријумчари су радили са писмима, пакетима и коферима са дуплим дном, на међународним летовима. Сада користе чињеницу да је, упркос јачим контролама граница, у лукама мање особља у царинској служби. Кокаин сакривају у бродовима, теретним авионима, међу бананама и воћем или га мешају са брашном.

Такође,разређују кокаин са ефедрином, у односу 70:30. Слабији квалитет, виша цена. При том их није брига колико то може да буде штетно по здравље конзумената.

DW оцењује да у свету има још победника у време корона кризе и наводи пример радикалних талибана у Авганистану. Слично као и у Колумбији, они се становништву представљају као спасиоци у тешка времена.

Уједињене нације говоре о људима који су због пандемије остали без посла и сада на подручјима под контролом талибана узгајају опијумски мак од којег се може добити хероин.

Према подацима Уједињених нација, пандемија корона вируса није утицала на главну руту за кријумчарење хероина - Балканска рута и даље иде од Авганистана, преко Ирана, Турске и Балкана ка централној Европи, наводи DW.

Додуше, 2019. године се површина за узгој мака у Авганистану у односу на ранију годину смањила за више од трећине, дакле око 100.000 хектара. Истовремено, производња опијума је поређењу са 6.400 тона произведених 2018. године остала на готово истом нивоу.

Објашњење за стабилну производњу опијума је врло једноставно: већи приноси. Прошле године жетва је била мање погођена сушом. Из Авганистана долази чак 84 одсто светске производње опијума.

Новцем од узгоја и трговине дрогом финансира се, између осталог, и оружана побуна у Авганистану. Површина за узгој је нарочито много на југу земље, на подручјима које контролишу талибани, што отежава борбу против илегалне трговине и производње.

Према подацима новог извештаја УН о наркотицима, 2018. године је у свету број корисника дрога попут канабиса, кокаина, опијума или синтетичких супстанци остао приближно исти као претходне године - око 269 милиона људи. Највећи број је конзумирао хашиш.

Око 35,6 милиона зависника пати од здравствених проблема изазваних дрогом, наводи DW.

EUR/RSD 117.5845
Најновије вести