Дугоочекивана премијера Вилнеове адаптације Хербертове „Дине“ са Тимоти Шаламеом и Ребеком Фергусон у главним улогама, померена је за скоро годину дана, и уместо у децембру ове године, биће одржана првог октобра 2021. Иако разочарана, већина фанова је разумела овакву одлуку; у доба када је тек мали проценат биоскопа у свету уопште отворен, одлука да се одржи премијера више је него рискантна.
То што су биоскопи у проблемима, једнако је лоше и за велике филмске студије који се сналазе како знају и умеју, у нади да ће преживети док сви колективно не стигнемо до краја корона тунела. Дизнијев „Мулан“ је тако после више бомбастичних најава биоскопске премијере, и после многих одлагања, коначно светло дана ипак угледао на стриминг сервису (Дизни плус), са прилично лошим успехом. Додуше, тешко да је кривица на самој природи медија – осим што је филм бљутав до негледљивости, за његово откључавање требало је доплатити 30 долара на сервису који се већ ионако плаћа. На све то тешко да је помогао позив на бојкот и медијска кампања против главне глумице Љу Јифеј која је подржала полицију у хонконшким протестима.
С друге стране, Џејмс Бонд је остао на својој вечној листи чекања на биоскопску премијеру, те је термин по ко зна који пут померен (тренутни датум је април), делећи судбину са „Вондер Вумен 2“ и Црном удовицом (која је годинама жељно ишчекивана, затим у међувремену и заборављена).
„Тенет“ Кристофера Нолана је био својеврсно жртвено јагње, и нажалост, вероватно последњи ексер на сандуку актуелних филмаџијских надања. Шест недеља од глобалне премијере, овај концептуални СФ трилер зарадио је само око 300 милиона долара, што је прилично лоше за филм редитеља тог калибра, и за пројекат који је коштао 200 милиона. Прошли Ноланов филм који се није сматрао превише успешним, „Данкирк“, донео је дупло више новца, а оба су милионима далеко од Нолановог Бетмена, чија је зарада била око милијарде долара.
Многима се чинило да је „Тенет” био Ворнер Бросов пробни балон који ће одредити да ли је време да студио почне да поново пушта филмове у биоскопе. Како подсећа Гардијан, таква позиција, комбинована са Нолановом пословичном везаношћу за класични, старински приступ кинематографији довела је до наде да ће „Тенет” спасити биоскопе. Термин премијере храбро и оптимистично није померен, али до чудесног повратка публике у биоскопе није дошло, било да је кривица на филму (ком су многи замерили да је бесмислено компликован), или на простој чињеници да то у овом тренутку пандемије никако и није било реално.
Ни доделе (све мање релевантног) Оскара нису остале неизмењене – церемонија је померена за април 2021, да би било довољно времена да филмови одрже макар симболичну биоскопску премијеру. Ипак, овај пут је дозвољено да у трци учествују и остварења која су своју једину премијеру имала на стриминг сервисима, што је све до сада било апсолутно незамисливо. Није јасно ни како ће (ионако све мање популарна) додела ове награде уопште изгледати, и да ли ће поћи стопама Емија, који су недавно додељени преко онлајн апликације за разговор.
Настасја Писарев
