ИНТЕРВЈУ АЈА ЈУНГ: Разноврстан вокабулар непоновљивог покрета

После две године перипетија изазваних епидемиолошком ситуацијом, али без отказаних представа, Београдски фестивал игре се враћа у свој традиционални пролећни термин. Две претходне едиције биле су прави маратон уметничке игре, а представе су се одржавале током целе године када су то омогућавали услови које је одређивао ковид.
3
Фото: Милош Лужанин

Ново, 19. издање овог јединственог фестивала биће одржано под слоганом „Верујемо у једну игру“ од 16. марта до 12. априла. По речима Аје Јунг, оснивача и директорке Београдског фестивала игре својим програмом 19. издање окупља врхунске уметнике, док теме које доносе аутори анализирају савремено друштво кроз богат, занимљив и разноврстан вокабулар непоновљивог покрета.

Актуелност програма одредила је позицију манифестације на међународној мапи, док високи стандарди и храбро увођење нових кореографских рукописа и есетике унапређују очекивања публике и диктирају изазове креирања садржаја. На овогодишњем репертоару је 14 остварења чувених светских компанија уметничке игре, а новосадска публика ће бити у прилици да види четири представе из новог издања. У разговору за „Дневник“ Аја Јунг говори о представама које ће током марта и априла бити извођене на сцени Српског народног позоришта.

Први пут у Новом Саду, 29. марта гостоваће норвешка Компанија Јуа Стромгрена из Осла, мада је представа овог чувеног кореографа, играча, редитеља и драмског писца „Четрдесет“ гостовала на 15.БФИ у извођењу Пољског театра игре из Познања. Шта нам доноси његова нова представа „Поткровље“ која ће имати светску премијеру управо на 19. БФИ?

- Ју Стромгрен је норвешки редитељ, кореограф, драматург, писац... Талентовани и свестрани уметник кога је након балетског школовања и каријере играча, знатижеља одвела на неколико факултета које је успешно завршио. Његови филмови су завредели значајне награде, његове књиге се преводе на многе језике, а његове представе се играју на престижним сценама. Имали смо прилику да откријемо пар Стромгренових радова на фестивалу, али никада у извођењу његове трупе из Осла. Пре две године, током првог удара пандемије, писао ми је. Упутио је речи подршке целом тиму, јер је наш Фестивал заиста претрпео ужасну штету. Тада је обећао да ће приредити светску премијеру за нас, и то је испунио! “Поткровље” ће се прво играти у Новом Саду, на малој сцени Српског народног позоришта. Затим се сели у београдски Битеф театар, па у панчевачки Културни центар. Након ове кратке турнеје,  комад је најављен у чувеној Опери у Ослу. У „Поткровљу“ се срећемо са четири наизглед обичне жене, које откривају своје необичне животне приче... Немамо снимак, фотографије из представе, не ослањамо се на мишљење светске критике... Имамо светску премијеру, због које ће светски критичари стићи у Нови Сад. То је увек важно за фестивал.

У програму фестивала је још једно светско кореографско име Охад Нахарин који је и уметнички директор највеће компаније игре у Израелу, Батшева ансамбла из Тел Авива. Наша публика је већ могла да види његова остварења у којима је представљао свој иновативни језик покрета назван Гага. Колико је његов нови комад „Три“ који ће гостовати и у Новом Саду, 4. априла заснован на тој врсти истраживања покрета?

- Гага је покрет који је осмислио Нахарин. То је његов речник. Играчи трупе Батшева користе гага покрет како би се загрејали, припремили, како би своје тело довели до изванредних техничких могућности, али и физичке и менталне издржљивости какве је тешко описати. Тако „наоружани“ они  излазе на сцену и остављају све без даха. Гага се данас примењује и у другим трупама савремене игре, а ушла је и у балетске театре и школе. Када видите да нема огледала у сали или да је прекревено, знате да је гага присутна. Треба имати у виду да је славни кореограф успео да развије овај покрет и за оне људе који нису играчи, као и оне који никада нису играли. Гага часови се у Израелу и Америци користе већ дуги низ година као врхунски метод рекреације, као део психо терапије, као могућност да своје тело освестите и учините издржљивијим. Нахарин није само посебан играч и кореограф, него уметник са дипломом психолога. Његово непрекидно истраживање иде под руку са бескрајном радозналошћу, оштром интуицијом и фасцинацијом телом и покретом. „Три“ је предиван комад из ризнице компаније Батшева, који он потписује. Комад је недавно реконструисан за нове играче трупе, тако да ћемо и у овом случају, са обзиром да европска турнеја почиње са Београдским фестивалом игре, имати привилегију да у Београду и Новом Саду гледамо премијерно извођење у реконструисане верзије комада.

 Кубанска трупа „Малпасо“ из Хаване прошле године, после силних перипетија изазваних епидемиолошком ситуацијом наступала је на 18. БФИ и одушевила новосадску публику. Прошли пут представу су чиниле три кореографије различитих уметничких рукописа, шта нам доноси ново остварење ове трупе која ће у Новом Саду гостовати 8.априла?

- Малпасо је невероватна трупа. То је балетска породица у којој су сви чланови изузетни уметници, љути професионалци и предивни, топли људи. Трупа је настала од играча који су у зениту своје балетске каријере, одлучили да напусте сигурност рада у великим државним трупама, и оснују приватну трупу. Сви су их упозоравали да је у питању лош корак (мал пасо) који ће их одвести у беду и уништити каријере. Ипак, није било тако. Уложили су огроман рад, а имали су и мало среће. У њихове уметничке потенцијале, сулуду енергију и ентузијазам, заљубили су се продуценти њујоршког Џојс театра и одлучили да их представе публици у Америци и свету. Тако је Малпасо за само неколико година, постао светска сензација. У Хавану су због ове трупе путовали Матс Ек, Охад Нахарин, Ашур Бартон... Упоредо, развијали су се и гласови кубанских кореографа које је директор трупе Фернандо Саез бирао са невероватном прецизношћу... Драго ми је да смо их и ми открили, као и да се враћају. Прошли пут када су наступали, било је много публике која није могла да их види због оштрих мера које су се најсуровије примењивале баш у позориштима... У априлу трупа наступа у Паризу, Новом Саду и Београду, а након тога започиње велику америчку турнеју. Програм је исти, а чине га четири комада који потписују Швеђанин Матс Ек, Канађанка Ашур Бартон, Амриканка Робин Минеко Вилијамс и Кубанка Дајле Карезана.   

Н. Попов

Омаж Леонарду Коену

 После више одлагања, овог пролећа би требало поново да видимо Балет yез Монтреал, чувену трупу која изводи дела савремене игре засноване на техници, строгости и естетици класичног балета. Представом „Данце ме“ у Новом Саду 11. и 12. априла биће и затворено нове издање Београдског фестивала игре. На који начин су три позната кореографа и играчи оживели музику Леонарда Коена, стварајући омаж овом великом канадском кантаутору?

- Леонард Коен је обожавао Балет yез Монтреал. Кад год је био у могућности, долазио је на њихове представе. Та веза је трајала деценијама, па је за славног музичара увек била резервисана ложа у театру. Старији чланови трупе добро памте да је неке представе Коен гледао више од 20 пута... А онда је у договору са бившим уметничким директором трупе, Лујом Робитејом, решио да поклони своју музику за неки будући комад. Изабрао је композиције, сложио их, и оставио својој Фондацији у аманет да реализује ову сарадњу. Када сам чула од кореографа Андониса Фоњадакиса за тај план, одмах сам кренула да се распитујем да ли би Београд могао да се нађе на листи 100 светских метропола у којима ће се ово дело изводити. Било је то пре 7-8 година... И, успели смо. Добили смо датум у априлу, 2020. године. Судбина је међутим одредила другачије. Вирус је само месец дана пре доласка трупе, замандалио све театре и одложио фестивалски програм. Са друге стране, канадским уметницима дуго није било дозвољено да путују ван своје земље, односно држава им је ускраћивала помоћ уколико се одлуче на такав ризик. Одлагали смо њихов наступ шест пута! У међувремену, Београд је изгубио велику сцену. у Сава центру. Представа стиже две године касније, и то у Нови Сад да затвори 19. Београдски фестивал игре. Захвални смо Српском народном позоришту на сарадњи, Граду Новом Саду и Покрајинском секретаријату за културу - за подршку, а нашој публици на стрпљењу и праћењу.

EUR/RSD 117.1262
Најновије вести