У ових пет књига обухваћене су приповетке које писац “Знакова поред пута” није уврстио у збирке, затим оне које су настајале после 1960. године - када је објављена последња Андрићева збирка - као и оне које су остале у рукопису. Подсетимо, у првих пет књига обухваћене су приповетке из збирки које је Андрић сам приредио и објавио: под кровом Српске књижевне задруге 1924, затим оне из 1931, па “Приповетке II” штампане 1936, те две поратне збирке - “Нове приповетке”, изашле у београдској “Култури” 1948, те “Лица” са етикетом загребачке “Младости” 1960. По речима академика Мира Вуксановића, председника Управног одбора Задужбине, овакви послови су ретки - зато што су тешки. Зато што, појашњава даље, траже знање, “пажњу над пажњама”, стрпљивост, напор и пуну оданост. Али све је то Андрић заслужио и све то су му приређивачи критичког издања његових приповедака несебично дали; знају да је свак на добитку ко ради за писца као што је Иво Андрић, поручује Вуксановић, који је и на челу Уређивачког одбора Критичког издања...
- Андрић је капитална тема – вели академик Вуксановић, уз напомену да је објављивање Критичког издања дела Иве Андрића подухват од националног значаја. – Имао сам задовољство, врло често, понекад из дана у дан, у протекле три године, и у овој која тече, да слушам како одабрани састав предузимљивих, амбициозних и спремних научника, са звањима од мастера до редовног професора, уз наставничке и институтске послове, без снебивања и без предаха, и у радне и у празничне дане, тимски, сложно, с недељним састанцима за решавање недоумица, истражују у архивима, библиотекама, издавачким кућама, музејима, обимној литератури, библиографијама и другим местима, сабирају, разврставају по напред донетим правилима, упоређују написано, откуцано и штампано на десетинама места, поредећи реч по реч, слово по слово, бележећи све разлике у мноштву разлика, увек поштујући завршну руку писца, његову вољу и непрекидану бригу за реч, свуда и у сваком издању како је само Андрић чинио, а замашни овде само наговештени поступак имао је два главна циља: да испише целовиту историју сваке Андрићеве приповетке и да утврди канонски текст сваке од њих.
По речима управнице Задужбине Иве Андрића др Жанета Ђукић Перишић, критичко издање, као свеобухватно научно издање текста, за циљ има да представи текст у коначној форми и да истовремено прати историју настанка текста и дијахронијски бележи и коментарише промене текста, оценивши да је врло важно пружити историјат и еволуцију текста, мене и генезу ауторове замисли, уз пуно уважавање његове воље. На том фону је руководилац пројекта и његов уредник, проф. др Зорица Несторовић, истакла да су сада први пут установљени основни текстови Андрићевих приповедака, први пут рашчитани рукописи и упоређени са основним текстом, све разлике пописане и објављене све, у овом тренутку, постојеће верзије приповедака. Сада су први пут упоређени сви текстови једне приповетке, било у рукопису, било штампани, прегледане све Андрићеве бележнице, пописане и у табеларном прегледу донете све маргиналије са страница на којима се у Андрићевим личним примерцима налази текст приповедака које су критички приређене и у речник мање познатих или непознатих речи унета објашњења речи које је урадио сам писац.
Иначе, корпус одабран за Друго коло, како је појаснила проф. др Зорица Несторовић, специфичан по томе што обухвата приповетке које су објављене само у периодици, затим оне објављене у периодици и изворима из пишчевих приповедака, потом приповетке објављене у периодици, изворима и сабраним делима, и на крају оне које су остале у рукопису. Форматиране су хронолошки, тако да Књигу 6 творе критички приређене приповетке настале од 1914. до 1941. године (приређивач доц. др Милан Алексић), потом следе приповетке настале у период између 1946. и 1948 (књига 7, приређивач проф. др Зорица Несторовић), па приповетке настале од 1949. до 1960 (књиге 8 и 9, приређивачи Милан Потребић, односно др Ливија Екмечић, Марија Благојевић и проф. др Зорица Несторовић), те критички приређене приповетке настале од 1961. до 1975. (књига 10, приређивач Милица Ћуковић). Као својеврсно финале, Треће коло, чија је припрема увелико у току, донеће у две књиге критичко издање Андрићеве збирке приповедака „Кућа на осами”, коју је писац припремио за штампу, али је остала у рукопису услед његове смрти. Тиме ће у у укупно 12 књига бити критички приређено свих 136 Андрићевих знаних приповедака, укључујући и три недовршене.
Треће коло Критичког издања, које би требало да изађе из штампарије до краја ове године, поред двокнижја “Кућа на осами”, обухватиће и Андрићеву лирику, те критичка издања књига “Еy Понто” и “Немири”. Наредна, пак, кола донеће критичка издање његових романа и есеја, све док на крају не буде у целини критички приређено свеколико стваралаштво великог писца.
М. Стајић
