Представљен зборник Српско-француске књижевне и културне везе

НОВИ САД: У Матици српској јуче је представљен зборник „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту”, који су заједничким снагама приредили наша најстарија књижевна, културна и научна институција и Универзитет Мишел де Монтањ из Бордоа.
m
Фото: Dnevnik (Radivoj Hadžić)

Народи се најбоље разумеју, чују и препознају кроз културу и преко културе. А Француска и Србија имале су и имају потенцијал да преко културе зближе два народа и развију поверење у времену када је оно драгоцено, казао је министар културе Владан Вукосављевић, додајући да су „високо изнад буке политичке историје, у области културе, Француска и Србија пружале руку једна другој”.

Француска је била у највећем броју случајева земља избора наших истакнутих књижевних стваралаца, као што је била и извор културног надахнућа за бројне европске државе и народе, навео је министар.

Захваливши се Матици српској на традиционалној утемељености у српску културну политику, министар је изразио уверење да ће се сарадња између ове институције и Министарства културе и информисања наставити квалитетно и да ће дати добре рефлексе на културни живот у Србији. „Овим зборником, Матица српске обавља своју културолошку мисију на репрезентативан начин“, закључио је Вукосављевић. Председник Матице српске проф. др Драган Станић појаснио је да је Зборник радова „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“ настао у оквиру научно-истраживачких пројеката чији задатак је да осветли односе српске књижевности и културе у најширем смислу са другим књижевностима, културама, језичким подручјима...

Стратешка је важност овакве врсте знања, јер Матица српске највише брине о томе да утврди идентитет наше културе, да имамо јасну представу о томе ко смо и шта смо, у културолошком али и сваком другом смислу. Али, у исто време, нама је итекако стало да тај идентитет ширимо, а он се најбоље шири кроз контакте са другим културама тако што се у сусрету са другим културама открију разни стваралачки потенцијали, који онда покажу своје стваралачке могућности, рекао је проф. Станић, а о зборнику су говорили и уредници проф. др Јелена Новаковић и проф. др Миливој Сребро, аутори радова др Љубодраг Ристић и мр Бранка Гератовић, као и преводилац Ален Капон.

Иначе, резултати истраживања петнаестак аутора сакупљени у Зборнику радова „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“ подељени су у три целине. Прва тако обухвата радове фокусиране на присуство српске културе у Француској; уУ њима се разматрају српске теме и ликови Српкиња и Срба у француској књижевности и уметности, који се посматрају како са имаголошког, тако и са поетичког и стилистичког становишта.

Друга целина обухвата радове који разматрају актуализацију духовних кретања у Француској у српским културном контексту кроз дијалог који српски писци успостављају са француским. Ти радови најчешће се односе на међуратно раздобље када су српско-француске везе интензивирале, ојачане савезништвом између Србије и Француске у Првом светском рату. Трећу целину сачињавају радови оријентисани на српско-француске везе које се одржавају и развијају кроз активности у оквиру удружења чији је циљ њихово унапређење, кроз преводилачки рад као значајан вид медијације, као и кроз развој модерне српско-француске лексикографије.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести