- Конкурс за програм размене „Кизуна“ је отворен око четири године, од како је Нови Сад постао кандидат за ЕПК. Јапанци, као нација, желе да се отворе мало више према Европи, јер су били доста затворени, и да успоставе контакт са уметницима из градова који су кандидати за ЕПК, што им омогућује агенција „ЕУ – Јапан фест“ Тако је у ове четири године и Нови Сад добио ту прилику. Они финансирају део тог путовања свим уметницима који су заинтересовани за њихову културу, такође и да презентују и своју културу, тако да сам ја то видела баш као дивну прилику и за мене као уметника, и као појединца. Јер, Јапан ме је заиста одувек привлачио, уопште Исток и њихова филозофија ми је увек била интересантна, тако да сам ово видела као шансу да одем тамо, и да покушам да презентујем прво свој град, па земљу, и да сазнам нешто више о њиховој култури – каже за наш лист Јелена Кончар.
Услов конкурса је био да постоји убедљива идеја, односно, како објашњава Јелена Кончар, да се јасно представи која је мисија оног ко иде тамо, и због чега жели да иде.
– Сасвим природно се наметнула идеја да тамо презентујем српску музику, односно српске композиторе, и с обзиром да ја долазим из света опере, најближа томе је соло песма. Тако сам се одлучила за то, односно српску соло песму и њен развој кроз векове. Заправо, не би био обухваћен неки дуг период, него бих почела, рецимо, од Исидора Бајића, који је најзначајнија музичка фигура у Новом Саду, и у Војводини. Поред тога што је композитор, он је и учитељ и педагог, оснивач музичке школе у Новом Саду, која данас носи његово име, тако да бих волела да о њему нешто и кажем, да одржим предавање, уз концерт. Па тако и о, рецимо, Милоју Милојевићу, и свим оним композиторима који су дошли касније, и који су заправо развили српску соло песму, па до дана данашњег, да представим неке савремене композиторе. Јако ми је стало да покажем тај развој од 19. века, када је српска соло песма углавном била писана по узору на старе народне српске песме. По тим мотивима су компоноване песме. Желела бих да прикажем тај развој, до Милојевића који је први од свих наших композитора подигао на виши ниво ту технику компоновања, заправо после њега и Коњовића и Деспића, па до данашњих дана, и Александре Вребалов. Нисам са њом још стигла ни да разговарам, да бих желела да је као Новосађанку обавезно уврстим у тај програм, и да тако упознам јапанску публику са српском соло песмом и њеним развојем – помиње Јелена Кончар.
Будући да током короне није било много прилика за наступ, мада је Јелена Кончар била једна од ангажованијих у том периоду, Новосађанима је долазила да пева и под балконе, она потврђује да у овај амбициозни програм улази са баш великим ентузијазмом. Првобитни план је био да за јесен припреми овај програм и оде у Јапан, али Јелена Кончар наводи да вероватно због короне није реално да се тада путује, већ да се све одложи за пролеће, а до тада ће имати довољно времена да припреми све како треба. Корона је још више допринела томе да се у последњем тренутку договарају неке ствари, па се тако испоставило и да ће велики пројекат СНП-а, грандиозна Вердијева „Аида“, отворити нову сезону раније него што је првобитно било планирано. Зато је и Јелена Кончар од јуна веома ангажована у припреми овог спектакла, којим ће сезона бити отворена још 15. септембра.
- То је разлог због којег не могу да се бавим ничим другим пре тог времена, а концепт и програм који сам осмислила за Јапан, захтева стварно темељну припрему, консултације са неким музикологом, и уопште, пажљиво бирање програма. Оно што је извесно је да бих изабрала јапанског пијанисту, јер би тада имали неку посебну сарадњу, и прилику да се неки њихов уметник упозна са нашом музиком – додаје Јелена Кончар.
Тренутно је пауза у пробама „Аиде“, које су се у јуну одвијале готово у „рударским“ условима, на 40 степени, када је преко 120 учесника у сваком тренутку било на сцени, али од 16. августа поново крећу, у још жешћем темпу, и у костимима, уз наду да ће врућине бар мало попустити.
- “Аиду” ћемо 15.септембра извести на отвореном и то ће бити заиста један велики спектакл. Представу ради тим који се већ показао као врло успешан, Александар Николић режира, диригент се још не зна, али припремамо се са Андреом Солинасом, који је радио и претходна три пројекта, „Фауста“, „Риголета“ и „Пепељугу“, тако да заиста с те музичке стране не можемо бити боље припремљени. Планирано је да се „Аида“ изведе на простору испред касарне на Транyаменту, за који кажу да је добар за овај спектакл.
Тако ће нова сезона и Јелени Кончар почети у знаку овог огромног пројекта, након паузе коју је изнудила пандемија.
- Могу рећи да сам током пандемије короне заиста радила пуном паром, чак можда и више него у неким другим околностима. Јако сам срећна због тога, гледајући ситуацију у свету и моје колеге из света, који су заиста били потпуно без посла, и затворени у кућама. Није то била нека моја иницијатива, али ваљда се у животу увек десе ствари којима стремиш. Јер, ја сам страшно желела да се некако активирамо по том питању, нисам никога контактирала са том идејом, већ сам гледала шта раде у другим земљама, њихове наступе на трговима, и све ме је то пунило неким оптимизмом да ће се можда то десити и код нас. И гле, чуда су могућа, заиста смо једни од ретких у свету који су на тај начин радили током короне. Јако сам поносна на свој театар, уопште на целокупну организацију, јер су се заиста показали као сјајно организовани. Пружили смо људима баш лепе тренутке, у ово време када су сви у депресији. Никад нећу заборавити тај цвет који ми је бачен, то је било баш дирљиво, уопште ти старији људи, који можда дуго нису били у позоришту, али су толико лепо реаговали. Толико су били срећни, и та мушкатла која ми је пала са балкона је незаборавна успомена, заиста дивна. То је та врста ствари која се деси случајно, неочекивано, а памти се цео живот - присећа се Јелена Кончар.
Каква ће бити наредна сезона, врло је незахвално било шта рећи, додаје Јелена Кончар, јер све још увек зависи од здравствене ситуације везане за корону. Извесно је да ће бити представа из текућег репертоара, и тематских концерата који су започети прошле године.
- Мислим да се ове сезоне неће ништа значајно десити као што је „Аида“. Можда нешто камерног типа и у мањем саставу, а са оволико учесника се сигурно више ништа неће десити целе сезоне, јер ово је огроман пројекат, за који је ангажован додатни хор од скоро 30 чланова, и оркестар који је много већи него у неким другим операма, тако да су то заиста велики трошкови и за СНП, али је и подухват који нисмо имали одавно, а да не кажем сада у корони, када сви гледају да скрешу буџет и да максимално уштеде. Ево, ми се опет разликујемо у томе, и, упркос корони, имамо најскупљу представу у последњих неколико година. Не верујем да је ова продукција много скупља од претходних, али чини је тим који има јако добре идеје, тако да то све изгледа изузетно добро и много маштовито, за много мање новца. Заправо, и то је напредак. Генерално је новца све мање, не само код нас него и у свету, и што је најгоре, не троши се за уметност, тако да смо ми принуђени да се снађемо, да са мало новца направимо много, и то нам баш полази за руком, тако да ћемо у том правцу наставити сигурно – напомиње Јелена Кончар.
Н. Пејчић
