Дон Кихот на 35 језика света чуо се и у Београду

БЕОГРАД: Необични роботи Института "Михајло Пупин" - Нао и Мигел де Сервантес, отворили су у Институту Сервантес јавно читање чувеног романа "Дон Кихот", а током дана чуће се на 35 језика одломци из, после Библије, најпревођеније књиге у свету.
don kihot, tanjug, dragan kujundzic
Фото: Танјуг (Драган Кујунџић)

 

Београд се придружио Мадриду и другим градовима света, где се јавно читање авантура Дон Кихота и Санча Пансе организује више од две деценије.

Читање Дон Кихота започео је министар културе и информисања Владан Вукосављевић одломком из прве главе романа која говори "о приликама и бављењу славног и храброг идалга дон Кихота од Манче".

"У једном месту у Манчи, чијег имена не желим да се сетим, нема томе много времена, живео је неки идалго од оних с копљем у остави, древним штитом, мршавом рагом и брзоногим хртом...", започео је Вукосављевић читање дела, за које каже да је један од најзначајнијих и најпознатијих романа у последњих неколико стотина година.

Министар примећује да је велики писац Сервантес успео да дочара универзалну особеност људског духа, његову борбу против ветрењача, односно узалудности и ограничења судбине, што "почива дубоко у сваком човеку".

"Управо та универзалност чини овај роман великим романом светске књижевности и светске цивилизације", оценио је министар у изјави Тањугу.

Он је рекао да Институт Сервантес врло успешно организује јавна читања на различитим језицима у целом свету, што је врло интересантна културна политика, "спретан, мудар потез утемељене културне политике".

"Можда бисмо и ми могли да учинимо нешто слично, имамо нобеловца Андрића и Црњанског и друге велике писце и песнике. Овај догађај нас подсећа и да треба неговати културу читања и класика и савремених писаца. Било би неопходно да књига постане део наше свакодневнице", истакао је Вукосављевић.

Глумац Слободан Бештић каже да би волео да игра Дон Кихота.

"Када поново ишчитавам ово дело, чини ми се да имамо две слике. Једна слика је општа - витез на коњу који јаше и бори се са ветрењачама, а ја када бих га играо данас, вероватно бих се питао шта су то ветрењаче данас, против чега бих се ја борио и шта уствари данас представљају ти идеали", рекао је Бештић Танјугу.

Он сматра да таквих идеала више нема, а таквих карактера ретко, нарочито у младој генерацији, па би то више било "подсећање на прошло време које више не постоји, а с друге стране покушај да се нађе неки нов облик идеализма и борбе са ветрењачама, али на другачији начин који би данас био адекватан, можда преко интернета".

Певач групе "С.А.Р.С" Жарко Ковачевић признао је да није прочитао "Дон Кихота", али каже да ће то ускоро исправити и прочитати роман који је до сада преведен на чак 147 језика.

Кантауторка Александра Ковач је Сервантесове бритке, духовите и вековима актуелне реченице читала на шпанском.

"Дон Кихота сам прочитала у основној школи први пут и сећам се да је та књига оставила на мене снажан утисак због те борбе појединца против система, против ветрењача, и негде сам се осећала као да ми је дала ветар у леђа да се ја борим за неке своје снове. Мислим да је битно прочитати ову књигу када сте млади, а онда је наравно читати још безброј пута током живота како би се подсетили да борба никад не престаје", рекла је Ковач.

Директор Института Сервантес Енрике Кемаћо Гарсија подсетио је да је неколико месеци након објављивања "Дон Кихота", 1605. године, 262 примерка романа послата у Мексико, а 100 у Колумбију, да су Британци на свом језику читали Сервантесово ремек-дело 1612. године, Французи две године касније, Италијани 1622. године, Холанђани 1657, а 1895. године је први пут у целости превден "Дон Кихот" на српски језик.

Реченице великог шпанског писца су се чуле и на арапском, хебрејском, корејском, каталонском, галијском, баскијском, кечуа, свахилију...уз учесцсхе представника амбасада, али и познатих глумаца, музичара, спортиста.

Следећи каталонску традицију, свако од учесника добио је ружу, а уместо књиге, ЦД са одломцима из "Дон Кихота".

EUR/RSD 117.5810
Најновије вести