Изложба и представа Јана Фабра у Београду

Изложбом “Празник малих пријатеља”, која је отворена у Народном музеју белгијски уметник Јан Фабр је поново, након тријумфа представе “Олимп” на Битефу 2017. освојио београдску публику и доказао због чега важи за једног од најиновативнијих и најсвестранијих личности савремене уметничке сцене.
narodni muzej, yt printscreen
Фото: Youtube Printscreen

“Делећи с нама своју страст, промишљање и спознавање света инсеката, Фабр истовремено провоцира посматрача на преиспитивање властитог вредносног система, својих уверења и животних схватања. Вођен својим уметничким надахнућем и животним стваралаштвом, држи нас непрекидно буднима”, казала је отварајући изложбу директорка Музеја Бојана Борић Брешковићева, додајући да нас уметник помоћу својих “малих пријатеља” уводи у свој стваралачки свет.

Посетиоци Народног музеја су били заинтригирани необичним Фабровим спајањима инсеката и предмета из човековог свакодневног живота. Могли су се видети паукови са лед лампицама на главама, крилати инсекти са жилетима на леђима или тампонима и мецима испод крила, јеленци са отварачима за флаше на ногама… Свестрани белгијски уметник Јан Фабр својим гостовањем повезао је три институције - Културни центар Београда, Народно позориште и Народни музеј, а овом изложбом кроз цртеже и скулптуре “фантастичних инсеката” бележи, анализира и коментарише људске активности и емоције, као и свој митски универзум усредсређен на питања живота и смрти, лепоте и ужаса, крхкости и насиља, смртности и вечности...

Изложба ће бити отворена до 5. априла. Изложба је један део Фабровог стваралаштва јер је београдска публика могла да види и монодраму “Ноћни писац” у његовој режији у Народном позоришту, а биће објављена и трећа књига  “Ноћни дневник 1992-1993”. Вишеминутне стајаће овације и аплаузи поздравили су изведбу Слободана Бештића који је у интимној атмосфери, за столом, уз бокал и цигарету, и уз суптилну музику Стефа Камил Карленса, изражајно пренео Фаброве личне дневнике и провокативну аутобиографију. Бештић води публику кроз времеплов између осамдесетих, деведесетих до двехиљадитих, кроз Фаброве списе током дугих ноћи у родном Антверпену, те гостовањима у Паризу, Бриселу, Њујорку, Базелу…Попут Фабрових цртежа и његови текстови осликавају његове жеље, искуства, размишљање и опсестије собом, уметношћу, страшћу… “Волео бих да су представе као дрога, а да публика након ње халуцинира наредних недељу дана...Ја дишем уметност, ја излучујем уметност...”, изговара Бештић, а пише Фабр, који је заједно са публиком на ногама задовољно аплаудирао глумцу док се није спустила завеса.     

К. Р.

EUR/RSD 117.5133
Најновије вести