Васкршњи празници прилика су за подсећање на делатност музеја смештеног у делу здања Патријаршије у Београду, који је након почетних идеја средином 19. века коначно основан 1927. године, а од 1954. је отворен за јавност.
"Нама је велика радост да изнова (посетиоцима) сведочимо историјат музеја, али и конкретне приче о сваком предмету у музеју, јер сваки има свој пут...
Ми вас чекамо да испричамо све шта вас интересује. И да то постаје традиција, да се бар о великим празницима, једном годишње посети музеј", рекла је Танјугу кустоскиња Миљана Матић.
Још је Свети Сава (око1175-1236) у 21. глави Студеничког типика био прописао како се треба односити према црквеним старинама, подсетила је Матић.
"Неизмењен желим да буде иметак свештених сасуда и икона, и завеса, и књига и осталог свег иметка црквеног. Не само да неизмењен буде већ и да се отуд не покреће, и ни од кога никада од било ког дела не узима", каже се између осталог у типику.
Од бројних ремек дела српске уметности средњег века и светиња у Музеју СПЦ, Матић истиче повељу цара Душана (око1308-1355) манастиру Хиландару из 1348. године и плаштаницу краља Милутина (око 1253-1321), са краја 13. и почетком 14. века, била настала за његову гробну цркву у манастиру Бањска на Косову и Метохји.
Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са крста, а износи се у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.
Милутинова плаштаница има ктиторски натпис: "Помени Боже душу раба свог Милутина Уреши".
Ту је и кивот Светог краља Стефана Дечанског (1276-1331) настао око 1343. године у ком је најпре било похрањено владарево тело, а израђен је од ораховог дрвета и богато је позлаћен.
Матић истиче и икону Зографа Лонгина (око 1530-око1610) са представом Светог краља Дечанског, затим свете сасуде израђени од злата и сребра, кадионицу Светог краља из Дечана, као и бројни предмети из манастира Крке и Пећке патријаршије. У Музеју СПЦ налази се и велика светиња Дечанског манастира - крст краља и потоњег цара Душана, односно део Часног крста Господњег ког је, претпоставља се, српски владар носио око врата.
"Тај мали крст је уграђен у познију целину, заправо инкорпориран у крст који ће стајати на часној трпези у манастиру. У једном историјском периоду је по благослову дечанског братства боравио преко ноћи у кућама одабраних Албанаца ради благослова и добијања потомства", истакла је Матић.
Према њеним речима, посетиоци Музеја СПЦ имају ретку прилику да виде три престона крста која су стајала на часној трпези манастира Пећка патријаршија.
Ту су и изузетно вредне иконе из Дечана и Пећи које су у 16. и 17. веку радили неки од најзначајних српских мајстора тог раздобља, попут Зографа Лонгина, Зографа Радула (око1630-око1690) и Андрије Раичевића (око1610-после 1673).
"Музеј поседује најстарију митру у Срба. Као инсигнија митрополита, епископа и патријаха је изузетно значајан предмет. Нажалост, турбулентни историјски догађаји су српском народу одузели многе значајне инсигније и предмете, али ми у музеју имамо митру из 15. века дар Катарине Бранковић (1418/9-1492) београдској митрополији", истакла је Матић.
У Музеју СПЦ се налази и чувена "Похвала кнезу Лазару" коју је монахиња Јефимија (око1350-1405) извезла као кивот, односно покров за ковчег српског владара погинулог у Косовској бици 1389. године, а Матић напомиње да је "мање познато да је у овим предметом била покривена одсечена Лазарева глава".
"Не само што се ради о врхунском делу црквеног уметничког веза - везено је чистом златном нити на црвеној атлас свили - реч је и о изванредно значајном прозном делу које носи изузетно велику и снажну историјску поруку", подсетила је Матић.
Према њеним речима, искуства са посетиоцима Музеја СПЦ су "дивна", од деце која "веома узбуђено посматрају предмете и усхићено пролазе кроз музеј, неретко и отпевају нешто", преко странаца који понекад не разумеју шта је изложено и постављају неочекивана питања, до верујућег народа.
Матић истиче и доласке наших људи са КиМ "чије су сузе често пута проливене у ходницима музеја" где се налазе иконе из минираних цркава у селима попут Мушутишта или Поповљана. Иконе су "чудом Божјим сачуване јер су биле на конзервацији".
Кустоскиња истиче да је музеја окренута и млађим генерацијама, студентима, ученицима основних и средњих школа, али и стручњацима који долазе да истражују бројне рукописе који су чувају, али и вредне старине у сталној поставци музеја, попут одоре кнеза Лазара (1329-1389).
Матић подсећа да музеј данас има и богату издавачку делатност и може се похвалити капиталним издањем "Српска средњовековна владарска и властеоска одећа" Бојана Поповића.
"У име музеја СПЦ желимо да честитамо Васкрс најрадоснији празник. Христос васкресе! Добродошли у Музеј СПЦ!", закључила је Матић.
