До сад се није знало одакле је донета скулптура мушкарца у војној униформи, није била уведена у главни инвентар Музеја, а старији запослени се сећају само да је стигла из једног града у Војводини, где се првобитно налазила на градском тргу, али је по избијању Другог светског рата срушена.
Музејски саветник – етнолог Богдан Шекарић појаснио је да је проналаску кумовала срећа, интуиција, али да велику заслугу имају мрежа сарадника Музеја Војводине, стручњаци, институције и наравно грађани. Према његовим речима ово је значајан проналазак за локалну заједницу, а необично је што је споменик културе, непокретно материјално добро у надлежности Покрајинског и градског завода за заштиту споменика културе, рушилачким чином постало „покретно“ и нашло се у Музеју, у другом граду.
- Прикупљајући информације за изложбу која је планирана за октобар „Стрма равница – сто година од колонизације Војводине 1921-2021“, с колегама кустосом – историчарем Димитријем Михајловићем и фотографом Илијом Рамићем, набавили смо књигу Угљеше Рајчевића „Затирано и затрто – оскрнављени и уништени српски споменици на тлу Југославије“ - казао је Шекарић. - Аутор у њој спомиње податке о споменику краља Петра Првог Карађорђевића у Кањижи, који је свечано откривен 17. децембра 1933. године, на рођендан краља Александра Првог Карађорђевића. Листајући књигу на једној од фотографија, која је изузетно лошег квалитета, учинило ми се да сам већ видео негде споменик који је приказан. Желео сам да набавим фотографију боље резолуције, што сам и успео у издавачкој кући „Прометеј“ која је публиковала књигу, али нажалост и она је била сувише зрнаста.
По банатским шоровима кружиле су гласине да се споменик највероватније налази у лагумима, те да је реч о скулптури неке краљевске личности Аустроугарске монархије, која се чак налазила у Новом Саду. По савету запослених у библиотеци у Кањижи Шекарић је претраживао и страницу на Фејсбуку где се објављују старе фотографије, али ни међу хиљадама њих није успео да нађе споменик. Убрзо је схватио да је мало вероватно да је он усликан, пошто је у центру Кањиже стајао само седам година. Срећа му се осмехнула јер му је, захвљаујући мрежи сарадника на терену и колегиници Мирјани Ђекић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе и протојереју Јовици Мојсиловићу, пароха из Кањиже, уступљена квалитетнија репродукција фотографије споменика Краља.
Споменик је исклесан од камена, висине око два метра, постављен на правоугаони ниски камени постамент. Представља мушкарца у војној униформи са одликовањима, који носи блузу са једним редом копчања и два истурена нашивена yепа на грудима са таласастом ивицом поклопца (патне). Испод левог yепа се налази орден који, мада оштећен, обликом изузетно подсећа на Карађорђеву звезду. Одмах испод врата, налази се орден Карађорђева звезда са мачевима првог степена. На десној страни блузе виде се два украсна гајтана: један, који се лучно спушта, обавијајући се око десног yепа на блузи, и други, који је причвршћен за горње дугме блузе, и који се спушта до струка. Преко блузе, на леђима, мушарац носи раван, дугачак плашт, који досеже до земље, са оштро, троугласто подигнутом крагном. Носи чакшире, широко кројене у бутном делу, које су у нивоу колена упасане у дубоке чизме. На споменику су видљива значајна оштећења. Тело је обезглављено стигло у Музеј, значајно је окрњена лева подлактица и шака, која је држала мач, а који недостаје.
- Свештеник Јовица Мојсиловић је добио фотографију из Сегедина од локалног колекционара, која је била доброг квалитета, те поредећи „сегединску“ и фотографију из књиге Угљеше Рајчевића установили смо да је реч о истом споменику – објаснио је наш саговорник. – Прво што смо анализирали је плашт и крагна која је подигнута, потом мач који је држао Петар Карађорђевић и изглед униформе. Захваљујући јасној фотографији могли смо упоредити детаље и на скулптури попут набора на панталонама, одликовања, yепова на блузи и чизаме у које су упасане панталоне.
Тим Музеја је од свештеника сазнао да је у Кањижи још увек живи жена која се сећа рушења споменика: ко га је срушио, како се приликом пада глава одломила, и да је вољна то да исприча. Не кријући узбуђење Шекарић је најавио да ће се састати с њом и да се нада да ће можда чути детаље који још нису забележени. Жеља тима који ради на реализацији изложбе „Стрма равница – сто година од колонизације Војводине 1921-2021“ је да споменик изложе и открића поделе с посетиоцима и грађанима Кањиже.
Силвиа Ковач
