У спомен Васку Попи

У јулско-августовском двоброју Летописа Матице српске у сталној рубрици „Поезија и проза” објављени су прилози Милована Данојлића, Ранка Павловића, Рајка Лукача, Андрије Радуловића, Милутина Ж. Павлова, Љубише Ђидића, Соње Атанасијевић, Николе Живановића, немачког писца Томаса Розенлехера и македонског писца и филозофа Стефана Марковског.
с
Фото: Приватна архива

Рубрика „Есеји” доноси текст о србистици  Вере Милосављевић која сматра да је дошло време да се, најпре у Србији, усагласи однос према српском језику и његовом имену и да србистика добије своје место у славистици и међу другим националним филологијама у Европи. Владимира Папића пише о Стевану Сремцу и Иви Андрићу анализирајући типски лик тврдице – Кир Гераса из истоимене Сремчеве приповетке и Рајке Радаковић, насловне јунакиње романа „Госпођица“ Андрића.

Тема рубрике „Сведочанства” је роман „Трг соли” Радослава Братића о којем пише Драгиња Рамадански, наводећи да је у питању роман о достизању мере другости која не вређа ни нас ни другога, чини нас посебнима, али и упоредивим, подложним градацији и комуникацији. Утемељен је на поетици памћења и заслужује сву могућу изнијансираност читања. У овом броју Летописа објављено је и неколико писама Меше Селимовића и Александра Тишме које је изабрао и приредио Радован Поповић. О песнику Томасу Розенлехеру који је за своје стваралаштво добио више угледних награда и спада у истакнутије савремене немачке песнике, члану Саксонске академије уметности и Академије уметности у Берлину, пише Стеван Тонтић.

Рубрика „Поводи” посвећена је песнику Васку Попи (1922-1991) о коме поводом три деценије од смрти пишу Светлана Шеатовић и Тијана Копривица. Попа је, по речима Светлане Шеатовић традицију и историју уградио у сигурно најмодерније песничке изразе. Посебну пажњу ауторка је посветила збирци „Усправна земља“ која је „остварила утицај на наредне генерације песника који су је продубили и још јаче синтетизовали паганско, византијско и старо српско наслеђе“. Васко Попа је, како пише ауторка, систематски од прве до последње збирке и кроз антологије градио наш идентитетски оквир који до сада још нико није превазишао ни у поетичком, а ни у културолошком нивоу. Зато му се враћамо тридесет година са истом свежином која нас инспирише и учи колико су дубоки и комплексни наши песнички и културолошки корени. Главна идеја текста Тијане Копривице је била да испита да ли се, у којој мери и на који начин „Поноћно сунце“ (Зборник песничких сновиђења) Васка Попе у целини може разумети као аутономан уметнички текст, а не само као по одређеном критеријуму сачињен збир поетских текстова, распоређених на основу састављачевих тенденција да њима илуструје једну тему/појаву.

У овом броју је и разговор са Љиљаном Пешикан Љуштановић који је водила Јелена Калајyија. Она наводи да када је неко већи део животног и радног века интегрише у књижевност, било са аспекта истраживача, библиотекара, уредника, универзитетског професора, али можда најважније континуираног висококвалитетног читаоца, више је него довољан повод за разговор. Књига „Пишем ти причу“ Љиљане Пешикан Љуштановић је проше године добила две вредне награде (Вукове задужбине и „Ђорђе Јовановић“). Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Н. Попов

EUR/RSD 117.5830
Најновије вести