Постоји иницијатива бициклистичких удружења Србије да се бициклистима дозволи кретање у жутим тракама тамо где нема бициклистичких стаза, омогући кретање у једносмерним улицама у оба смера, да се прошири и обнови мрежа стаза за бицикле… Бицикл је и еколошко превозно средство па зашто се људи не би подстакли да га користе тако што би се на куповину бицикла дале субвенције од 50 до 100 евра? Од годишње надокнаде за превоз запослени може да купи бицикл, а да га касније од тог новца одржава. У самом Новом Саду постоји иницијатива да се бициклистима дозволи (безбедан) прелаз преко Моста слободе, па смо упитали Марка Трифковића докле се са тим стигло:
– За сада не наилазимо на подршку струке нити на политичку вољу да се по том питању било шта промени. Уопштено говорећи, све интервенције за које смо се залагали нису скупе, нити захтевне, али једноставно нема воље да се спроведу. Жао ми је што је то тако, јер у Новом Саду има преко 30 хиљада бициклиста, то није мали број људи чије би потребе биле олако одбациване!
Добра вест је да бициклова на свету има више него аутомобила, а после пандемије је готово сигурно ће тај број још расти – наравно у корист двоточкаша. Наиме, многи су схватили да је здравствено безбеднији од осталих других превоза између осталог и зато што омогућава дистанцу која се препоручује. Многи европски градови који су иначе били наклоњени бициклистима сада доносе мере које ће им омогућити још више привилегија, јер овај вид транспорта смањује загађење, саобраћајне гужве и тражење паркинга у пренасељеним градовима. Италијанска влада субвенционисаће куповину новог бицикла или електричног скутера са 500 евра, објавила је министарка саобраћаја Паола де Микели. И сами смо били сведоци да је бицикл, за време ванредног стања, када није било градског превоза, био одличан начин да се за кратко време стигне на разне дестинације у граду.
Некада возило скромних, а данас освешћених – бицикл је препознат као сјајан начин превоза, јер не загађује околину, а својим корисницима доноси здравствене благодети. Сигурно се сећате среће и осећаја великог постигнућа када сте научили да возите бицикл. То знање не може да се изгуби, а бицикл може да се вози целог живота – од раног детињства па до позне старости, чак и онда када особа једва стоји на ногама. Вожња бицикла је добра и као здравствена превенција, јер свом кориснику обезбеђује физичку активност која подиже имунитет. Бицикл је тако постао омиљен и код сиромашних и код богатих. Првима је служио као транспортно средство док је другима био могућност рекреације.
Мада би изум бицикла многи хтели да припишу чувеном сликару и изумитељу Леонарду да Винчију, ипак, нема доказа да је ренесансни мајстор и заиста осмислио ово изузетно возило. Можда је било више оних који су били на том путу, али историја даје предност немачком барону Карлу фон Драјсу који га је изумео 1817. године. Његов бицикл није баш изгледао као данашњи, више је подсећео на бицикле „гуралице” које деца сада користе да би лакше научила да возе бицикл. Наиме, Драјсов бицикл је имао два точка, рам и седло, није имао педале и покретао се тако што се возач одгуривао ногама о тло. Ова врста бицикла добила је назив дресина по Драјсу.
Шкотланђанин Макмилан је 1840. додао педале које су биле везане за задњи точак системом полуга. И Французи су желели да побољшају овај изум па су Ернест Мишо и његов ученик Пјер Лалман побољшали Драјсов модел тако што су додали педале на предњи точак. Овај бицикл није било лако возити и падови су били чести.
За нова побољшања која су довела до изгледа данашњег бицикла задужен је Џејмс Старли, који је померио сиц, тако да се добила боља равнотежа и осмислио ланчани погон (повезао педале ланцем за зупчаник и задњи точак). Такво возило се сматра првим модерним бициклом, а занимљиво је да је 1888. године наш двотошкаш добио гуме на надувавање тако да је пре аутомобила имао пнеуматике!
Вожња бицикла је постала посебно популарна у Француској, где је 1910. године измишљен систем који омогућава да се ланац током вожње са једног зупчаника премешта на други, чиме се мењају брзине и вожња прилагођава различитим теренима. Пре него што је настао овај механизам за мењање брзине, тркачи су на располагању имали само две брзине, а када су желели да их мењају, морали су да уклоне задњи точак и поново га врате на место, прилагодивши ланац другом зупчанику.
Нови Сад и сва друга војвођанска места су идеални за овакав вид превоза, а ко воли изазове може да крстари Фрушком гором – има ли бољег начина да упозна њене лепоте. Данас је све више оних који се одлучују да бициклом одлазе на излете, туристички обилазе друга места, па чак и друге државе. Циклотуризам је у порасту јер су многи открили да је ово идеалан начин да се упозна и доживи неки други крај.
Чувени писац Ернест Хемингвеј је рекао да „возећи бицикл човек најбоље научи о рељефу, зато јер мора да се озноји возећи узбрдо и да се спусти низбрдо. На тај начин он га памти онаквим какав заиста јесте. Из аутомобила човека импресионирају само високе планине, али он нема прецизно сећање на пределе којима је пропутовао као што то бива на бициклу.” Други би додали да путовање аутомобилом, возом или аутобусом је као да гледате добар филм, али када путујете бициклом, ви сте главни актер у том филму.
Наш суграђаним биатлонац Зоран Зивлак управо бициклом обилази свет. Тренутно је на једном великом путовању кроз Азију. Још јесенас је кренуо ка Јапану да би на лето стигао у Токио, на Олимпијске игре. Но пандемија корона-вируса га је успорила, а игре су одложене... Током последња три месеца је „заглављен” у Лаосу. Где ће га његов пут одвести вероватно зависи од много фактора, а када се коначно врати у Нови Сад биће то једна узбудљива прича коју ћемо вам сигурно пренети.
Оно што би свакако требало споменути, када је бицикл у питању, је његова ефикасност. Наиме, када се упореди његова тежина и брзина схватиће се да је бицикл ефикаснији од било ког тркачког аутомобила! Један бицикл омогућава вожњу од хиљаду километара за еквивалент енергије од непуна два литра бензина. Сваки разлог да седнете на бицикл је добар, а ако вас ова прича инспирише да извучете стари бицикл из свог подрума, или шупе, затегнете неки шраф, обришете прашину, надувате гуме и кренете да га возите, онда је циљ постигнут!
Марина Јабланов Стојановић
