НИНИНЕ МУСТРЕ Равнотежа

Еј, досадило ми је већ то непрестано дељење на материјално и нематеријално. Како уопште можемо да делимо нешто што је неодвојиво? Па ми, људска бића смо и физичка и нефизичка бића.
nina martinovic
Фото: Приватна архива

Имамо тела, али имамо и осећања, емоције и мисли. Нисам ја само ово што хода, нити сам само ово што осећа. Ја сам спој оба! И докле год се трудим да та два држим у равнотежи, на добром сам путу да будем једна здрава, срећна и испуњена особа. Целовита! За достизање те равнотеже, постоје многобројни рецепти, путеви, праксе и системи, а овај који ја користим, можда би могао још коме да послужи.

На сам помен речи „равнотежа“ ја замислим вагу, ону старинску, са два таса са стране, и ону иглу која показује који тас и на коју страну претеже. Да би игла стајала на средини, на оба таса мора бити иста тежина. То не значи да ће и гомилице онога што је на тасу бити исте величине. Зато када размишљам о балансу између мог физичког и оног другог, енергетског дела, јасно ми је зашто се оним физичким, појавним, бавим много више: зато што њега видим! Овај други, енергетски део, не видим, могу само да га осетим, али је питање како тај осећај тумачим и колико уопште могу да разумем шта се са енергетиком мог тела догађа. О томе тренутно људско друштво тек учи (више волим да кажем да се присећа) и није лако разумети законитости које ту владају, а још је теже примењивати их доследно и на корист развоја и напретка. Мени помаже да замишљам ону иглу која показује равнотежу и она ми јасно показује шта ми је чинити: када игла пређе на страну физичког, онда ми је јасно да нешто фали на оном енергетском нивоу. Тачније, када осетим да ми нешто фали у осећањима, емоцијама или мислима, ја мало „порадим“ на физичком нивоу. Одем лепо у шетњу, на пливање ако могу, у природу, у вожњу бицикла, или на неко лагано вежбање. Убрзо се расположење промени, мисли прочисте, осећања пролепшају и полако почнем да осећам да се враћам у баланс. Са друге стране, када видим да ми нешто зафали физички, нешто ме заболи, повредим се или приметим неке промене на телу, онда се окренем ка оном тасу на којем се налази она невидљива гомилица осећања и мисли, па мало по њој прекопам: О чему размишљам? Како се осећам? Зашто се тако осећам? Ко је одговоран за мисли које мислим? Увек, али баш увек, стигну прецизни одговори на сва ова и слична питања која себи у тим ситуацијама поставим. Пронађем везу између физичког стања тела и онога о чему размишљам и како се осећам, па променом размишљања и физичке делове поправљам. Код свакога су те везе другачије, у зависности од тога који су делови личности дошли на ред да се освесте.

Иделно стање, по мом уверењу је оно где се игла на ваги стално лагано клати на једну, па на другу страну. То значи да сам стално у покрету, примећујући промене и преиспитујући себе, доводећи повремено у баланс своје физичко и енергетско стање. Тада уживам и обично нешто креирам, што физички, што ментално, све док поново не изгубим равнотежу. Тада креће нови круг игранке са она два таса, додајем, одузимам, посматрам и премеравам, али у односу на претходни, у овом кругу све брже капирам и у свему више уживам.

Нина Мартиновић Армбрустер

http://www.ninamartinovic.com

 

 

 

EUR/RSD 117.5311
Најновије вести