Заштита живог света у резервату биосфере “Мура-Драва-Дунав”

Основа за номинацију међународног пројекта “LifelineMDD“ који предвиђа стварање јединственог Резервата биосфере “Мура – Драва – Дунав” је постављена 2011. године, када су министри заштите животне средине пет земаља (Аустрија, Словенија, Хрватска, Мађарска и Србија) потписали заједничку декларацију којом су се обавезали да успоставе прекогранични резерват биосфере.
Ј. Пап
Фото: Ј. Пап

Један од главних циљева пројекта је обнова запуштених, замуљених и од реке одсечених природних станишта и еколошких коридора, који ће се реализовати   научним проучавањима популација риба и птица, као и студијама динамике речних седимената - шљунка и песка и утицаја климатских промена на ово подручје, али ни локално становништво није искључено из целе приче.

- Уз укупну повришину од око 930.000 хектара и дужину од око 700 км, заједничка природа и дивљи свет дуж Муре, Драве и Дунава ће постати највеће европско заштићено речно подручје, које са правом носи епитет “Европски Амазон” – рекла је за наш лист Сара Павков из Покрајинског завода за заштиту природе. - Резерват биосфере, за разлику од заштићених подручја, није заштићено подручје, већ представља много ширу територију која обухвата три зоне, дефинисане од стране УНЕСЦО–вог програма “Човек и бисфера”. На свету постоји преко 700 резервата биосфере, обухватају заштићена подручја и транзитне зоне у којима локалне заједнице могу и треба одрживо да користе природне ресурсе и живе у сагласности са природом.

По речима координатора поменутог пројекта Марка Туцакова из Покрајинског завода за заштиту природе, да би се промовисала природа у прекограничном контексту, 2017. године је искључиво из тих разлога проглашен Резерват биосфере “Бачко Подунавље”, који иде уз леву обалу Дунава, од Бачког брега до Бачке Паланке, простирући се на површини од 176. 000 хектара. То је други Резерват биосфере у Србији, а дизајниран је и направљен да буде део прекограничног Резервата биосфере “Мура – Драва – Дунав”, жиле куцавице Дунавског басена.


Најважније место у Србији за орла белорепана

Према речима Милана Туцакова, у Резервату биосфере “Бачко Подунавље” живи преко 80 врста птица које се уопште виђају у Србији, што је несумњив знак да је реч о изванредном подручју.

- “Бачко Подунавље” је дефинитивно најважније место у Србији за орла белорепана, а податак из ове године каже да на том подручју имамо око 40 парова који се гнезде, што је у односу на укупно 150 гнезда у Србији, највећа концентрација орлова у нашој држави – с поносом истиче наш саговорник, додавши да се зими на овом подручју окупља преко 250 орлова белорепана, који су ту због хране и гнежђења.


- То ће бити највећи резерват биосфере у Европи и једини на свету у пет држава, а у процесу учествујемо заједно са 12 партнера и 18 придружених партнера из различитих сектора – каже Туцаков. - Да би резервати биосфере живели, морамо им удахнути живот, подстаћи сарадњу, оплеменити је и ставити у функцију бољег живота локалних заједница, а ми овим пројектом желимо нагласити важност научних истраживања за суживот људи и природе.

По његовим речима, кроз пројекат ће бити урађено шест студија које ће се тицати појединих аспеката саме природе на терену. Прва ће се односити на одређивање тачне популације рибе које живе у нашем делу резервата и које су значајне за цело подручје.

- Друга студија је усмерена на популације шест врста птица које су зависне од речне динамике и које као угрожене и строго заштићене врсте не би ни биле ту, да ми немамо овако очуване реке – каже Туцаков. - Велика чигра, мала чигра, водомар, пчеларица, брегуница и полојка живе на подручјима речних станишта и то тамо где проналазе место за гнежђење, а  мапирати места где настају и нестају спрудови, видети њихове карактеристике и колика је популација тих птица су наши задаци. То су практично најважније зоне за заштиту и треба их посебно очувати. Поменуте врсте ћемо користити као индикаторе, не би ли открили која су то места на реци од посебног значаја и да би видели како ми можемо да интервенишемо, да би вратили речну динамику тамо где је више нема.

Како каже, биће урађене и четири пилот студије на подручјима која нису у Србији, а тичу се речне динамике. Мура и Драва су више планинске реке, него што је Дунав и доносе велике количине седимента, шљунка и песка, који су изузетно значајни за речну динамику, као и за живи свет. Они стварају острвца која су једне године ту, друге када дође поплава нису, па се поново врате и такву динамику не показују ниједна друга станишта. Да би се постигла обнова природне речне динамике, на три различита места, од којих је једно у Србији, радиће се обимне активности измуљавања и повезивања водених станишта са речним токовима, ради бољег функционисања ритских подручја. 

- Идентификовали смо подручја Специјалног резервата природе “Карађорђево”, као место где би се тај проблем најлакше могао решити – рекао је Туцаков. - Поплавно подручје резервата “Карађорђерво”, у свом Подунавском делу - Букински рит, садржи велики рукавац “Ловренац”, који снабдева поплавно подручје водом. На неким местима је он загушен до те мере, да је са једне стране врло плитак због велике количине муља и кад Дунав надође, не може да продре у унутрашњост. На дужини од око два километра, а да би се подручје боље снабдевало водом, седимент ће бити извађен и планирано расут по околној површини, не би ли се  проточност Дунава и веза између матице реке и поплавног подручја ревитализовала. То је један модеран приступ и захтева велике техничке интервенције које су поприлично скупе, али за очување водених станишта, рекао бих једини који доноси праве резултате. Ове јесени почињемо преглед терена, а након свих потребних радњи, рачунамо почетком 2022. године, најраније крајем следеће, да ћемо почети процес.

Сарадња је, како каже Сара Павков, кључна реч у пројекту Европске Уније и развија се у виду едукације. Оно што је важно за нашу земљу је тај међународни статус и препознатост наших природних вредности и уопште осећај припадности да смо део једне много важније и дуготрајније приче.

- Екосистемске услуге су људима непознате, али поента је да морамо едуковати људе и радити на мањим локалним пројектима, путем којих ће они добити увид у то – поручује Павков. - Едукацијом ћемо појаснити људима да природа може да се користи у сврху привређивања и самог живота, али у којој мери и на који начин да то и даље буде одрживо. Тако функционишу сви озбиљни резервати биосфере на свету и локалне заједнице које су схватиле да је одрживост императив.

Ивана Бакмаз

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести