Из тог села потекао је Лаза Костић, једна од најзаменитијих личности у Срба 19. века, велики песник, политичар и доктор правних наука. Али, није само један од великих „Срба пречана“ адут да би се свратило до Ковиља. Заправо, већина страних туриста који дођу у ово место ни не знају за ванвременско дело Лазино, али знају за манастир Ковиљ, најстарије родино гнездо на Балкану, Ковиљски рит, Дунав и природу због које се, неретко, враћају овом селу.
Мештани овог мирног бачког села све више препознају туристичке потенцијале свог места, па има све више различитих туристичких програма како за оне који су у проласку, тако и за путнике намернике који желе да ту проведу дуже време. Управо негујући те потенцијале настала је 2013. године Асоцијација за развој туризма и културе „Санта Марија“, која се зове по најпознатијој љубавној песми Ковиљчана Лазе Костића. Сава Пушић, потпредседник тог удружења уједно се бави и изнајмљивањем соба за туристе који долазе у Ковиљ, каже да ово место има бројне погодности због којих вреди барем на дан свратити до Ковиља.
Потпредседник удружења „Санта Марија“ Сава Пушић наводи да је пре пет-шест година прављена рачуница да кроз Ковиљ, место са око 6.000 становника, годишње прође између 30.000 и 40.000 домаћих и страних туриста.
– Што се посетилаца из иностранства тиче, највише процентуално туриста долази из источних земаља: Чешке, Пољске, Словачке, Белорусије, Русије. Долазе и гости из западне Европе, али су, што се транзитних гостију тиче најбројнији Пољаци и Чеси. У овој тачки спајају се људи са свих меридијана. Имали смо госте и с Малте, с Балија, али и из Ирана који су били овде за дочек нове године – наводи Пушић.
– Ковиљ је прелеп. Има заиста велики туристички потенција. Први и основни адут за то је географски положај јер аутопут Е-75 пролази поред самог Ковиља. А поред места, 500 метара даље налази се Национални парк „Ковиљски рит“, специјални резерват природе који се простире на скоро пет хиљада хектара. Ту се налази највеће мрестилиште риба на току Дунава кроз Србију, јер кад се Дунав подигне вода уђе у Рит и ту се риба мрести. Овде је рај за пецароше. Осим ловног туризма, Ковиљ је и место верског туризма због манастира из 13. века у кога долази велики број посетилаца из разних крајева света. Ту је и транзитни туризам због близине аутопута. Дакле, ради се о месту које има природне лепоте, али и богато културно-историјско наслеђе са којим се вреди упознати – наводи Пушић.
Један од најпрепознатљивијих обележја Ковиља је манастир посвећен светим архангелима Михаилу и Гаврилу која је, уједно и сеоска слава. Овај манастир, према предању, основао је Свети Сава, утемељивач Српске православне цркве и веома је важан духовни центар Епархије бачке и један од највећих мушких манастира у оквиру СПЦ. Такође, манастир је познат и по производњи домаћег вина и ракије, меда, свећа и других сувенира с којима посетиоци одлазе пут својих домова.
Недалеко од манастирске капије, налази се црквица Свете Петке која је старином надрасла век и у коју је урастао храст, неколико векова старији од богомоље којој је постао природни торањ. Специфичност споја природе и сакралног објекта јесте што се на врху дрвета налази гнездо рода, за које Ковиљчани тврде да је настарије на Балкану.
– Откако памтим за себе, знам и за роде. Они су наши редовни становници, а из године у годину расте њихов број. Тренутно у Ковиљу има између 30 и 35 гнезда рода, а најинтересантније родино гнездо, најстарије на Балкану, налази се на овом храсту. Старо је, како се процењује, око 500 година. Имали смо госта из Америке и довели
га пред ово родино гнездо. На питање колико је старо, одговорио сам да је старије од Сједињених Америчких Држава. Он се насмејао. Пошто поузданих података немамо о старости тог храста, нама остаје да верујемо да је старије од Америке или су барем вршњаци – наводи Пушић.
Како каже, ово гнездо је без сумње једно од најзначајних симбола Ковиља, јер се безмало сви посетиоци сликају испред овог храста са гнездом за роде. И приликом посете екипе „Дневника“ имали смо прилику да видимо пар рода које је извршио примопредају смене у ловљењу жаба и риба из оближњег рита.
Копнени део Ковиља је занимљив, али је водени још богатији. У Ковиљском риту има чак 172 врсте птица, од којих је 103 са статусом природне реткости, а њихова песма прави амбијент концерта природе на отвореном. На води се налазе ретке врсте водених биљака попут белог и жутог локвања и четворолисне детелине. А у води плива 46 врста риба. На обали се могу видети коњи, овде на испаши и пуно различитих животиња. Али, ипак су роде те које су се највише одомаћиле, иако спадају у птице селице. На обали канала Аркањ смо и сами имали прилику да видимо роду која недалеко од пецароша стоји и прати риболовачку срећу.
– Роде доносе Ковиљу много. Пре свега туриста, а ми их доживљавамо као наше драге комшије. Уосталом, има случајева да су неке роде и презимиле у нашем месту, а домаћини су им били из оближњих кућа. Роде толико воле Ковиљ, да неке постају птице станарице – каже Сава Пушић.
Додаје и да последњих година Ковиљ користи своје туристичке потенцијале, али свакако постоји могућност да се они унапређују.
– Расту смештајни капацитети, имамо хотел, прошле године је отворен аутокамп, тако да се иде ка томе да посетици не наврате на кратко, већ да се задрже на дуже. Прошле године Ковиљчани нису могли да верују када су по кафићима чули људе који причају стране језике. Имамо много транзитних гостију, који прву годину дођу да преноће, а наредни пут долазе као наши гости да обиђу све знаменитости Ковиља, али и Новог Сада. Позивам све да дођу и виде те лепоте Ковиља – закључује Сава Пушић.
Александар Савановић
