Салцбург - град сладак као Моцарт кугла

После 35 година поново сам у Аустрији.
d
Фото: Приватна архива

Први пут сам видео Салцбург. Град музеја, уметности, љубазних и опуштених људи, чистог ваздуха и воде. Град кога и зову „врата Алпа” или град соли. Град сладак као Моцарт кугле али где купити праве оригиналне посластице? Оне се могу купити комад за око два евра и данас се продају у посластичарници „Фурст”. Оно што се продаје по локалним продавницама или супермаркетима није оргинал. И гле чуда, ове су плавом папиру а ми смо навикли да добијамо поклоне у црвеном шљокичастом папиру. А оригинал је оригинал.

У Салцбургу се углавном шета или џогира а наш водич Хелмут прави покрете као Фреди Астер или Мајкл Џексон док прича занимљиву историју овог града. Морате обавезно обићи родну кућу овог великог композитора и отићи на Mozzart Dinere Concert где имате шансу да постанете диригент на тренутак, ако сте симпатични оперском пару који пева популарне арије овог велемајстора музике. Вечера је из времена славног композитора и кошта око сто евра. У оближњој пивници постоји старински прави правцати џубокс са сингл плочама. Убаците ситниш у еврићима и сетите се своје младости кад вам Фалко запева „Rock my Amadeus”. И запитате се ко је био тај генијални композитор кога слави овај град?

Овде се поштује традиција, те смо у елитном ресторану који држи власник најпознатијег светског енергетског пића, уз егзотичну интернационалну храну, видели и авион друга Тита. Фотографије нема јер се то чува као посебан раритет. Наша прослављена уметница Марина Абрамовић је граду поклонила високу столицу која у средини свог седалног дела има огромну рупу. И та скулпултура је постављена тик уз реку Салцу. Ту је наравно и мост заљубљених где је гомила катанчића. Ко није романтичан на оваквом месту то дефинитивно постаје. И постаје носталгичнији од старих шлагера Петера Александра које нам је пуштао наш љубазни домаћин Роланд. Језик је немачки али сви знају и енглески. Највеће изненађење је број наших људи из бивше Југославије који ради тамо. У једној пивници упознајемо Сандру Мартиновић, изгледа као Аустријанка али је родом из околине Свилајнца и као већина дама у угоститељству носи преслатку ношњу „дирндл”. Уопште све даме у Салцбургу су нашминкане и дотеране као оперске диве. Чак и једна старија госпођа на пијаци која продаје невероватно укусан сир. Љубазни Маринко Перић родом из Дервенте проналази сто за познатог ТВ водитеља са БК телевизије и РТС сателита и за његове шармантне колегинице са портала. Сазнајемо Маринко је брат од стрица нашег патријарха Порфирија. Седамо у Томасели је најстарији кафић у Салцбургу где се Моцарту није свидело бадемово млеко. Нама јесте. Уз кафицу и парче сахер торте узмете све новине и читате на старим дрвеним држачима. Време је да се заборави интернет. Време је поново за штампу. Е сад, шта појести и попити? Храна је слична нашој војвођанској где доминира месо. Да ли желите бечку шницлу са свињским и телећим месом? Ребарца су увек посластица за оне који то воле. Или кобасице које пуцкају, или можда оне беле бет паприке. Мени се свидела и домаћа говеђа супа која уместо кнедле има у средини домаћи козији сир који се топи у устима. Деликатес су необичне кнедле илити гомбоце, па запечене шненокле, попут оних наших пречанских које су правиле старамајке. Штрудла са јабукама уз који се конзумира шлаг који није претерано сладак. Ово је град пива и пивница, наравно, најбоље је домаће, точено али има и радлера и оних пива са мање алкохола. Људи у пивницама су расположени и позитивни и након доброг залогаја и пар кригли сви би се дружили и причали.

Фото: Приватна архива

Почетак обиласка града је била чувена палта Мирабел где нас је дочекала симфонија цвећа и зеленила. Скулптуре и водоскоци говоре о богатој и занимљиивој истоји и шта је изградио Волф Дитрих Фон Рајтенау за своју љубавницу Салому са којом је имао 15 деце. До тврђаве Хоенсалзбурт се стиже успињачом за један минут и тамо на крову града схватате све што можда нисте на часовима историје и географије. Фантастичан поглед на град а с друге стране поглед на планине. Није ни чудо што овај град зову „Врата Алпа”. Дворац „Хелбрун” се налази надомак Салцбурга. Преопознатљив је по раскошном врту, прошаранимм фонтанама које изводе трикове, таковзване „Wasserspiele'' (Игре са водом). Све је јако занимљиво јер добијате даљински управљач и слушалице и притиском на тастар сазнајете све о локацији на којој се налазите. Ако сте доброваљац имате шансе да будете попрскани у Нептун фонтанама у римском позоришту. Да историја није патетична говоре и и скулптуре о раскалашном животу аустријске аристократије. Мото је јасан - живи и пусти друге да живе. Еротика и егзотика. За велику и малу децу ту је око 250 фигурица које покренуте снагом воде представљају различите сцене из живота града. Све уз музику оргуља.

Фото: Приватна архива

За све који воле да виде и Апле предлажем одлазак на излет у покрајину Салцбург у Салзкамергу – Ст Гилген, вожња бродом по језеру Волфганда, а после вожња железницом „Schafbergbahn” на 1780 метара. Фантастичан поглед са Алпа и обилазак језара које је плаво попут мора. Чудан су свет ти Аустријанци, имају такву лепоту код куће, а воле да су светски путници. У 11 часова, на врху катедрале можете да чујете звук звона и то у ритму евегрин песме. Нема ко то није певао од Донована преко Џоан Баез до обраде нашег Данијела Поповића. Ко зна, можда му је ту и настала инспирација да слушајући „Дону” напише песму о једној Џули и Џени која носи кечке. Концерт оргуља је у подне „Orgel zu Mittag''. И опет једно сведочанство о мултикултуралности у мултиетничности овог града - једна девојка пореклом из Азије свирала је оргуље. У катедрали остаје само да запалите свећу и да се захвалите универзуму што вас је послао на овако лепо место. И осећате се као да сте јунак филма „Моје песме, моји снови”. Обавезно је да на Јутјубу научите сонг „До ре ми” снимљен далеке 1965. године.  А у модерним временима чак је и Леди Гага отпевала једну песму из овог култног филма. Да подсетим овај филм је добио чак пет Оскара, док туризам ове регије заслужује најбољу оцену - пет звездица. То је чист хедонизам, нешто што одмах утиче да вам проради хормон среће.

Овај град се не може обићи без добрих водича и веома је важно да имате Салцбург картицу чије је трајање 72 сата и која ће вам омогућити бесплатну вожњу жичаром, торлејбусом, уласке у најзначајније знаменитости овог гламурозног града. О свему се можете информисати на порталу www.Salcburg.info. Што се доласка у град тиче, мoја препорука су или редовне авио линије AIR Serbia, које ће од првог јуна летети чак три пута недељно, уз напомену да је почетна цена повратнe картe 130 евра, што је приступачније него летови до мора. Али постоји и добро организован комби превоз где за неких осам до девет сати можете стићи до одредишта.

За себе сам увек мислио да ћу као „панонски морнар” наћи гушт само на Јадрану. Овог пута пријала ми је Mittel Europa. Ипак сам ја из Новог Сада који по многим стварима из своје прошлости подсећа на Салцбург. А посета овом граду мо\е само да нас научи колико још можемо да сe развијамо јер су Аустријанци доказали и показали шта значи бити лидер у континенталном туризму.

Алексанадар Филиповић

Фото: Д. Достанић и Н. Глигоровић

EUR/RSD 117.3079
Најновије вести