Како се носити с њима упитали смо за савет ауторку блога „Лични развој” Биљану Грбовић. Биљана је уједно радила као учитељица, а сада је и координаторка новосадског Удружења родитеља „Матица“ кроз које успешно организује радионице и за децу и за одрасле.
Ви и сами имате три ћерке различитих узраста – како сте њима представили ову стуацију?
– Нема никакве потребе да деци улепшавамо ситуацију, тако да ни ја то нисам радила. Наиме, стање им је предочено на исти начин као и нама одраслима. Подсетила бих, да и деца поседују капацитете да одговоре тешкоћама, и они из ове прилике могу доста тога да науче, да сазреју, да донесу разне закључке, тако да не постоји потреба ни за каквом заштитом.
Који би били ваши савети родитељима како да се поставе? Да ли има код деце млађег узраста, односно оне у нижим разредима основне школе у односу на децу у старијим разредима, или на тинејџере?
– Нема ту нарочите разлике, деца треба да се баве својим редовним активностима који су и иначе прилагођени узрасту, дакле поред школских, деца треба да имају и кућне обавезе, али и много времена за игру, доколицу и забаву. Такође и друштвени живот може у некој мери да се и даље одвија преко друштвених мрежа.
Ово је период у ком ће деца вероватно имати више прилике да читају, баве се хобијима, гледају филмове, овладавају новим вештинама као што је кување, свирање неких инструмената, слепо куцање итд.
Како помоћи родитељима чија деца избегавају школске обавезе?
– Ово је озбиљно питање на које не може да се одговори у пар реченица, али је најважније да знају да ситуација у којој деца избегавају учење сама од себе неће проћи, да је неоходно да о томе како се деци формирају радне науке и како се развија код деце одговорност, родитељи уче. Важно је да родитељи знају да је неопходно да се промени посвете неко дуже време пуним капацитетима управо они, како би код деце дошло до промена у понашању.
Дакле, није немогуће, има решења, нисте једини, није то ничија срамота, само треба мењати устаљене навике и бити спреман на учење. Ово је прави период за овакве подухвате, управо зато што родитељи имају више времена и јаснији увид у то шта су дечје обавезе, јер се велики део комуникације са наставницима обавља писменим путем онлајн, тако да родитељи могу у сваком тренутку прочитати задатке, сазнати рокове и слично.
Радионице за оснаживање и јачање самопоузадања које држи Биљана Грбовић су веома омиљене међу децом и тинејџерима. Постоје и програми за одрасле који помажу особама да у потпуности заволе и прихвате себе, друге људе и живот баш такав какав јесте... Упитали само Биљану да ли је за време изолације прекинула да држи своје радионице:
– Неке да, првенствено оне које су намењене деци и тинејџерима. Радионице за овај узраст морају да буду и забавне, а то је теже организовати онлајн. За одрасле сам наставила да држим радионице преко интернета без икаквих проблема.
Сада су деца са својим родитељима више времена него иначе. Насупрот томе она се и много мање друже с вршњацима него пре. На који начин наћи нови баланс у животима младих и међу члановима породице?
– Најважнија социјализација се увек обављала у породици, тако да уколико у породици има више чланова, све може да прође мање-више безболно. Најугроженији су тинејџери, јер су вршњаци центар њихових интересовања, те је у овом периоду њима сасвим ОК омогућити мало више времена на друштвеним мрежама.
С друге стране, ето дивне прилике да родитељи и деца више разговарају, имају заједничке активности и слично. Нека ово буде период за стварање заједничких лепих успомена на радост и млађих и старијих.
Када је кризна ситуација, онда много тога исплива на површину што је дуго гурано под тепих... Како пребродити ову стресну ситуацију са што мање последица?
– Није циљ да се ситуација преброди, циљ би требало да буде да се проблем реши! Дакле, на то што се отварају карте не треба гледати негативно. То је заправо одлично. Проблем који нисмо решили ће у 99 посто случајева напредовати. Некада су управо ситуације попут ове неопходне да нас сатерају уза зид и да нас приморају да се замислимо, започнемо неки разговор, заузмемо се за себе, први пут будемо искрени, донесемо неку одлуку и слично...
За младост је карактеристично бунтовништво – ко није био бунтован у младости као да и није био млад. Сада овакво изражавање свога става може младе да доведе у опасност да се заразе. Какви су ваши савети родитељима бунтовних тинејџера?
– Најважнији савети за родитеље тинејџера када је реч о овој ситуацији јесу да :
- И поред њихове велике потреба да буду у друштву вршњака, и они морају поштовати сва правила као и сви други узрасти.
- Да им никако не треба „поповати“ и објашњавати да морају да се стрпе. Управо то јача бунтовништво. Насупрот томе, тинејџерима треба понудити разумевање и саосећања и на томе се зауставити.
Дакле, када се жале све што треба да им искрено кажемо јесте:„Разумем како ти је и жао ми је због тога.“
Марина Јабланов Стојановић
Фото: Милица Илић
