Дневна дремка смањује ризик од инфаркта

Људи који спавају и током дана имају мањи ризик од развоја срчаног удара (инфаркта миокарда), показали су резултати истраживања спроведеног у Швајцарској.
spavanje
Фото: freeimages.com

Наиме, хронични недостатак сна може да повећа ризик од добијања атеросклерозе или накупљања холестеролских плакова у артеријама тела. Иначе, атеросклероза је познати фактор ризика за срчани удар, који доводи до сужења и стврдњавања артерија, а када се то догоди у коронарним артеријама, ризик од срчаног удара значајно се повећава.

Срчани удар (инфаркт миокарда) је оштећење или одумирање једног дела срчаног мишића до којег долази због смањења или потпуног изостанка снабдевања крвљу и кисеоником. Срчаом мишићу треба велика количина енергије и кисеоника како би исправно функционисао. Енергија и кисеоник допремају се у мишић системом крвних судова које се зову коронарне артерије. Оне се одвајају из главне жиле, аорте, непосредно изнад аортног залиска, одмах по изласку из срца, и потом се у свом току гранају по површини срца.

Атеросклероза је дуготрајна, хронична болест свих крвних судова (артерија) у организму, код које услед накупљања масноћа, везивног ткива и калцијума долази до настанка промене на унутарњем зиду крвног суда, коју називамо атеросклеротски плак. Такав плак може сам по себи да доведе до сужења пречника крвног суда, што за последицу има смањени доток крви, а тиме и енергије и кисеоника у подручје иза плака.

Изненадни и често потпуни прекид протока кроз коронарне артерије доводи до срчаног удара (инфаркта миокарда). Том се приликом већ постојећи атеросклеротски плак "дестабилизује", односно његов покров, капа плака, пуца и на том се месту врло брзо ствара угрушак, тромб, који на тај начин жилу, која је претходно била у мањој или већој мери сужена, у целости блокира, односно зачепи.

Занимљиво је да се врло велик постотак срчаних удара догађа на плаковима који до тада нису значајно сузили пречник крвног суда, па у складу са тим особа нема сметњи, него је први догађај коју упућује на постојање озбиљне срчане болести управо срчани удар.

Величина, а тиме и озбиљност срчаног удара, зависе од величине артерије која се затворила, односно колико је велико подручје срчаног мишића које та артерија храни, као и од присутности евентуалне тзв. колатералне циркулације.

Наиме, код једног дела људи, дуготрајна присутност атеросклеротског плака који на једном месту значајно сужава крвни суд, долази до развоја "природних премосница, бајпаса", које називамо колатералама, а које с друге стране преузимају један део снабдевања мишића крвљу у погођеном подручју. Понекад ове колатерале могу да спасу значајан дио срчаног мишића од срчаног удара, чак до те мере да особа преживи затварање једне велике коронарне артерије без тегоба или "прехода" срчани удар.

Особе које су мало дремале током поподнева имале су педесет одсто мањи ризик од срчаног удара у поређењу са особама које нису довољно спавале.


Несаница

Инсомнија или несаница је потешкоћа успављивања, одржавања спавања, доживљај лошег квалитета спавања или недовољног спавања, упркос добрим условима за спавање. Инсомнија може да буде примарна (психофизиолошка, идиопатска, фамилијарна) тј. дуготрајна, уз мању или никакву повезаност са органским или психичким променама, секундарна због психијатријских поремећаја, телесних/неуролошких болести, лечења или зависности. Инсомнија је чест симптом и у склопу других поремећаја спавања - слип апнеје, синдрома немирних ногу и поремећаја циркадијарног ритма. Од несанице чешће пате жене и старије особе, а процењује се да око 50 одсто људи током живота има инсомнију која се не јавља свакодневно, док 10 одсто популације има тежу хроничну инсомнију.


Стручњаци препоручују осам сати сна сваке вечери. Кад то није могуће, недостатак сна би могао да буде надокнађен поподневним спавањем.

У истраживању су учествовале 3.462 особе у добу између 35 и 75 година, које су праћене 5,3 година.

Сматра се да повремено поподневно спавање може да буде резултат физиолошке надокнаде која омогућује смањење стреса због недовољног ноћног сна и тако може да има благотворно дејство на кардиоваскуларне догађаје.

Примпремила: Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5965
Најновије вести