БЕОГРАД: Европски комесар за проширење Оливер Вархељи наглашава да је питање безбедности Западног Балкана је питање европска безбедност , уз констатацију да је ЕУ безусловно посвећени на интеграцију региона и отклањање било каквих претњи у њему.
Вархељи је на овогодишњем Београдском безбедносном форуму који је данас наставио рад разговором о новим изазовима на Западном Балканузначај регионалне интеграције и економског напретке, те тако изразио уверење да ће се лидери региона на предстојећем самиту Берлинског процеса у Софији усагласати око заједничког тржишта. Западни Балкан је, рекао је он, приоритет за актуелну Комисију ЕУ, што је доказала и усвајањем одлуком о почетку преговора са Северном Македонијом и Албанијом, као и пружањем, како , подршке без преседана, током пандемије.
"Пандемија није утицала да занемаримо интерес који имамо на Западном Балкану У нашем стратшком интересу је да земље Западног Балкана приближимо ЕУ", каже Вархељи и додаје да је током пандемије дата огромно подршка одржавајући финансијске токове како би се очувала економија, али и подржао социо-економски опоравак и економски развој.
Он је поновио да економски инвестициони план ЕУ за Западни Балкан у износу од девет милијарде евра има за циљ да дугорочно допринесе економском опоравку региону, те да тај исти план може да допринесе до инвестиције у вредности од 20 милијарди евра.
"То је сума која представља једну трећину буђета БДП региона. Наставак подршке реформском процесу ће водити регион до јединственог европског тржишта", истиче Вархељи и додаје да ће план довести до промена на терену у наредних четири-пет године.
Како објашњава, циљ је регионална интеграција, дигитализација, прилагођавање са ЕУ, транспорт, инфраструктура, животна средина, људски капита, фокус на младе.
Додаје да ће улагања у свим овим областима ојачари и убрзати регионалну сарадњу, а истовремено приближити Западни Балкан Европској унији.
Али, како наглашава, то ће захтевати и наставак спровођења структурних реформи, владавину права, борбу против корупције, реформе јавне администрације јер, како објашњава, то доприноси дугорочној регионалној стабилности и безбедности.
Министар спољних послова Чешке Томаш Патричек скренуо је пажњу на то да уколико ЕУ и њене државе чланице не буду биле кредибилан партнер на Западном Балкану да ће то отворити политички и економски вакум који могу да искористе одређени спољни актери, а као инструмент у рукама тох фактора види и улогу религије.
" Црква може да буде инструмент у рукама спољних актера да утичу на друштва на Западном Балкану",сматра он.
као отворено питање он види и усклађивање спољне политике земаља у региону са спољном политиком ЕУ, као део једне целовите приче,и наглашава да је то обавеза за земље будуће чланице ЕУ.
"Ми у ЕУ свакако се бавимо тиме како да направимо спољну политику Уније ефективнијом и превдивијом. Отворено питање је о одлучивање квалификованом вечином и надам се да ће глас ЕУ бити јачи и уједињенији", навео је шеф чешке дипломатије.
Он је истовремено изразио задовољство због обнављање дијалога између Београда и Приштине и нагласио да је реч о комплексном проблему, али да је потребно решење како би регион наставио пут помирања ка будућности.
"Треба да се превазиђу проблеми због бенефита за будуће генерације. Подсећам на пример Немачке и Чешке који смо имали тешку прошлости али наставили напред ка заједничком циљу", рекао је Патричек и додао да решење није у једном документу, већ у заједничким активностима са обе стране.
Сузан Шулц из немачког Министарства спољних послова каже да је Западни Балкан високи приоритет за Немачку и изузетно важна тема током немачког председавања ЕУ.
"Без Западног Балкана ЕУ неће бити потпуна и то је за нас најважнији региону", каже Шулц и додаје да је њихов циљ развој региона, његов просперитет и стаблност јер, како објашњава, и ЕУ и Немачка имају користи од Западног Балкана.
Она каже да у региону постоје тешки изазове које се морају превазићи,уз став да се нада да људи у Србији разумеју да је независно Косово реалност и да том процесу нема повратка назад.
При томе додаје, да се надам се да "ће доћи до свеобухватног споразума који ће допринети решавању разлика између Београда и Приштине и њиховом уласку у ЕУ.
Јер, како каже, не може се причати о учлањењу у ЕУ о државама које се у потпуности не признају међусобно.
Она се позвала на искуство немачко-француског помирења и сматра да је то важна порука за цео регион.
"И даље постоје етничке поделе, али ја се надам да ће процес помирења уз подршку ЕК и Немачке наставити да подржава Западни Балкан регион који ће испунити европске стандрарде и вредности и постати део европске заједнице", нагласила је она.
Говорећи о политичкој ситуацији у Србији, Шулц каже да очекују од нове владе, са огромном већином у парламенту, да предузме одлучујуће кораке у процесу ЕУ интеграција иподсећа на поглавље 35 односно нормализа односна са Косовом.
"Мислим да ће то сада бити могуће, односно да се постигне свеобухватни споразум", додаје Шулц.
За сталног представника Холандије у ЕУи Роберта де Грутија наставак интеграција Западног Балкана у ЕУ,не значи само пријем нових чланица на јединственом тржишту, већ поштовања вредности породице ЕУ, владавину права јер, како објашњава, само тако ће осигурати просперитет земаља на Западном Балкану.
"Морају да се испуне фундаментална права пре него што се постигну економске бенефите", објашњава Грут и додаје да је Холандија веома стрикна када је реч о том питању.
Додаје да чланство у ЕУ не треба да буде засновано само на одлукама земаља и институција, већ и на прихватању тога у европском друштву.
"Ми смо стриктни и према другим земљама чланицама ЕУ који треба да поштују регулативе ЕУ", истиче он.
Каже да ЕУ интеграције треба да буду транспарентан процес у коме ће и локални политичари на Западном Балкану, али и европски политичари урадити оно што су обечали.
Коментаришући недавно одржане парламентарне изборе у Србији Грут сматра да гласачи нису имали потпуни избор због одлуке опозиције да бојкутује, а да владајућа странка сада има већину у парламенту што им омогућацва да докажу посвећеност европској перспективи и и поштовању принципа попут владавину права.
Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу скренула је пажњу на то да се регион и даље суочава са проблемима попут незапослености, недовољног економског раста, да су људи фрустрирани због неизвесности.
Наглашава да није кључан само инвестициони план ЕУ за Западни Балкан већ и креирање политика у региону који ће помоћи опоравку након пандемије.
"До софијског самита ћемо имати добар оквирни план за регионално тржиште. Мислим да ће то допринети снажној економској интеграцији унутар региона и креирању регионалног тржишта као део јединственог тржишта ЕУ", каже Брегу.
Наглашава да ће регионално тржиште бити засновано на четири слободе које су на снази на европском тржишту, али и она искуству ЕУ.
"То ће бити могућност за опорављање након пандемије, за бизнис сектор да се интегрише на ЕУ тржисте али и глобално. Довешће до раста БДП за 2,5 одсто на регионалном нивоу сарадње, али и до 6,7 одсто раста када укључимо све остале предности.
Она тврди да је процес интеграција у региону сада убрзан.
"Грађани подржавају, власти раде на томе и разумеју циљ и наглашавају значај регионалне сарадње. То ће допринети да регион задржи праву перспективу на путу ка ЕУ интеграцији јер се један други процес надограђују", објашњава она.
Брегу додаје да је ово битно посебно сада током кризе.
