Други доказ јесте антицивилизацијска одлука Градског већа Карловца да се мост преко реке Коране на улазу у град назове по јединици Специјалне полиције Гром чији је припадник Михајло Храстов ликвидирао 13 заробљених српских резевиста ЈНА. Постоје бројне чињенице да је у ликвидацији Срба учестовало више припадника наведене јединице, али осим Храстова нико од њих није процесуиран за почињени ратни злочин.
Линта наводи да је одлука о новом имену моста донесена 22. септембра у 3.40 ујутро тј. практично на 30. годишњицу ратног злочина који се десио на њему. За именовање моста по „Громовима“ гласало је 13 одборника углавном из редова ХДЗ-а и Домовинског покрета, док их је четворо било против. Трећи доказ јесте чињеница да је за удружења хрватских ветерана и велики део Хрвата у Карловцу Михајло Храстов јунак Домовинског рата, а не злочинац. Именовање Коранског моста именом Специјалне јединице полиције Гром и откривање мурала убици Храстову потврђује да Карловац свој идентитет гради на злочину и да се у Хрватској константно шири мржња и насиље према Србима и свему што је српско.
Линта подсећа да је Храстов осуђен тек 2016. године на срамне четири године затвора због ликвидације 13 и тешког рањавања двојице заробљених резервиста ЈНА из кордунашког места Крњак које се десило на Коранском мосту 21. септембра 1991. године. Министарство правосуђа га је пустило на слободу након две године и десет месеци одслужене казне. Суђење Храстову је било лакрдија и трајало је 23 године што потврђује неспорну истину да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и има задатак да оправда лажни мит о Домовиснком рату према коме су Србија, ЈНА и Срби извршили агресију, а да је Хрватска водила ослободилачки и одбрамбени рат. Линта поново позива Тужилаштво за ратне злочине у Београду да покрене истрагу и подигне оптужнице против других одговорних лица који су наредили, организовали и починили ликвидацију 13 крајишких Срба на Коранском мосту. Главни разлог јесте чињеница да хрватско правосуђе није процесуирало више припадника хрватских војних и полицијских снага који су одговорни за овај монструозни злочин.
Линта jе јуче присуствовао у Земуну, заједно са породицама жртава, представницима више удружења, Кордунашима и пријатељима Кордунаша, полагању венаца поводом обележавања 30 година од монструозног злочина над 13 крајишких Срба на Коранском мосту у Карловцу. После полагања венаца одржана је промоција књиге пуковника и команданта касарне „Логориште“ Боре Ерцеговца под насловом „Логориште и Корански мост“.
