У интервјуу за „ Дневник „ сликовито каже да је у старту, када је преузела министарску функцију, кренула у рашчишћавање велике прашине, коју је затекла управо у овом ресору.
- Нисам ни сањала шта ће ме сачекати, јер када причамо о култури говоримо искључиво увек о недостатку пара, а нико није причао да недостају нови модерни закони и да у ствари немамо основе на којима градимо кућу која се зове култура – истиче Маја Гојковић. - Право изненађење је било када сам изашла са новим Законом о музејској делатности и објаснила посланицима и јавности да радимо по прописима из педесетих, шездесетих година. Да немамо закон о културном наслеђу, кинематографији, о позоришној уметности и да причамо о имену без садржине. То је била стварност и драго ми је да сад имамо имамо сет усвојених, а да радне групе раде на писању свих недостајућих закона. Влада је на последњој седници усвојила Закон о Хиландару и очекујем да ускоро буде у скупштини. Први пут је на системски начин уређена брига Србије о културном наслеђу Хиландара.
На којим још пројектима тренутно радите у министарству?
- Велика пажња усмерена је ка суштинској децентрализацији културе, у правом смислу те речи и на то сам изузетно поносна. Никада нисмо имали 350 милиона динара на тој позицији министарства, конкурси су показали да су безмало сви градови и општине конкурисали и да ће захваљујући томе имати нова позоришта, биоскопске сале, изграђене и реновиране културне центре. Радимо нови пријекат „ Престоница културе Србије „, који је био саставни део и експозеа председнице владе Ане Брнабић. Очекујем да ћемо крајем септембра изаћи пред јавност и рећи који ће то град, или општина бити престоница културе Србије за 2023. годину. Никада до сада није била посвећена оволика пажња изградњи нових музеја и културних простора. Тренутно се ради на премештању Историјског музеја Србије у здање некадашње железничке станице, а одржала сам и састанак у седишту Музеја Николе Тесле везан за почетак великог пројекта и њиховог пресељења у зграду Термоелектране „Снага и светлост”. Тај музеј ће покривати рад Николе Тесле, а можда и других српских научника.
Када ће СНС изаћи са именом свог кандидата за председника Србије, због те теме вас прозива и коалициони партнер, лидер Покрета социјалиста Александар Вулин?
- Нисам причала са министром Вулином о томе, али ни у чему СНС не касни. Ако мене лично питате као политичара, кога ћу предложити на страначким форумима, где ћемо пре свега причати о томе, једини кандидат кога ја видим је Александар Вучић, који је померио Србију из прошлости и погурао је ка будућности, као особа која има међународни углед. Просто, он је мотор развоја ове државе. Заложићу се да једино он може бити кандидат СНС - а, можда и коалиције, али то већ не зависи од мене, већ од свеукупних коалиционих разговора.
Хоће ли бити ванредних парламентарних избора, да ли је добро прекидати рад Владе на пола мандата?
- О томе ћемо расправљати на државном врху, а потом и у оквиру СНС као о политички и партијски важном питању. Наравно, одмерићемо и измерићемо да ли то грађани очекују. С друге стране постоји дијалог који са опозицијом воде председници државе и парламента Александар Вучић и Ивица Дачић. Када чујемо сва та мишљења и онда ће бити донета одлука, а свакако на пролеће су редовни избори за председника Србије и скупштину града Београда.
Председница сте Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца, шта је задатак тог тела и које резултате очекујете?
- Предлог тог закона потекао је од председника Покрајинске владе Игора Мировића и његових сарадника и парламент га је усвојио. Захваљујем му се што је препознао Министарство културе и информисања као неког ко ће бити стожер и пратити процес заштите и ревитализације простора општине Сремски Карловци. Идуће недеље имаћемо први конститутивни састанак одбора, чији састав је потврдила Влада. На том првом састанку Мировић ће нас упознати са оним што је већ урађено и пре закона, али саслушаћемо и идеје свих чланова, шта мисле да је потребно да се уради како би Карловци коначно добили своје право место на културно – историјској и туристичкој мапи Србије. Размишљам о томе да предложим изградњу једног културног центра, јер га Сремски Карловци немају. Сви заједно треба да размислимо о могућности да Сремски Карловци постану нешто више од поштовања традиције и образовног центра, да сагледамо како је то урађено у Мађарској Сент Андреји, у Румунији и на другим добрим европским примерима праксе и да можда Карловци постану и центар савремене уметности Србије.
Шта очекујете од страначког конгреса, какав је ваш став има ли међу високим страначким фунционерима оних који би требало да одступе са тих позиција?
- Очекујем промене у страначким органима. Од 1. септембра креће кандидовање из општинских одбора ка Извршном одбору СНС. Подсећам вас да смо променили састав свог посланичког клуба и уз искусне политичаре, дошли су нови, млади људи и показали да може да дође и до смене генерација у парламенту. После предлога општинских одбора, очекујем да ће уследити и неке крупније промене и у осталим унутарстраначким органима. Треба да се оцењује и страначки и политички рад, политички ставови, праћења политике странке, и наравно да ли неко од нас има афере иза себе и какве врсте.
Не спомињете конкретна имена?
- Са именима не излазим зато јер сматрам да је основна политичка култура да о сваком од нас разговарамо првенствено на форумима наше странке, а након тога да изађемо са јединственим ставом у јавност. То је неки мој лични однос свих ових година колико се бавим политиком. Имам своје мишљење и свој став ћу изнети тамо где и треба да га кажем.
Наредне године Нови Сад ће бити престоница културе. Како ће министарство бити укључено у тај значајни догађај?
- Ми смо ту да помогнемо. И лично сам везана за овај важан пројекат зато што сам 2008.године као градоначелница Новог Сада кренула у ту авантуру и написала чувено писмо челницима у Бриселу са питањем да ли један град земље која није чланица ЕУ може да буде кандидат. И ево, 14 година касније Нови Сад ће бити европска престоница културе. Председник Србије Александар Вучић је, када је стигла вест из Брисела, подсетио да сам пројекат започела ја, а да га је завршио градоначелник Новог Сада Милош Вучевић са људима из Фондације „Нови Сад – европска престоница културе„. Влада је још у прошлом сазиву прогласила да је тај пројекат од националног значаја и здушно га финансијски помажемо. Ана Брнабић и ја, Игор Мировић и Милош Вучевић имали смо недавно састанак са председником Фондације, која је носилац пројекта, како би нам представио програм и да би се договорили о будућој сарадњи. И иначе сматрам да не би оволико добрих резултата урадили у министарству за ових осам, девет месеци да немам велику подршку председника државе и председнице владе. У ствари, на свим нивоима власти, ми смо један добар тим, који гура све те добре пројекте.
Председница Владе Ана Брнабић и потпредседница и министарка културе и информисања Маја Гојковић одржале су јуче састанак са члановима Радне групе за безбедност и заштиту новинара. Од почетка ове године евидентирана су 52 предмета која се евентуално односе на угрожавање безбедности новинара, а према оцени РЈТ позитивно је што су у свим предметима предузете хитне радње и што је у 48 предмета евентуални извршилац идентификован.
Опозиција вас критикује да сте се умешали у именовање директора Културног центра Војводине и да је на то место изабран ваш сарадник Ненад Шапоња. има ли у томе истине?
- То је био малициозан коментар градског одбора ССП. Они уопште не знају надлежности републичког министра, покрајинских и локалних органа власти и морам да их разочарам да нисам учествовала ни у каквом кадрирању тог типа и да немам никаву дружину, како су они пежоративно навели. Ценим све посленике културе у нашој држави, али особе које су навели скоро да ни не познајем. На пример управника Културног центра Војводине никада нисам срела у животу, а надам се да ћу га упознати, пошто знам његову биографију. Морам те критичаре дубоко да разочарам и да их позовем да о култури разговарамо на културан начин.
- Најоштрије осуђујем језиве поруке које су на друштвеној мрежи Твитер упућене деци председника Републике Србије Александра Вучића.
Сведоци смо да се скоро свакодневно води кампања напада на председника Србије и његову породицу, а у циљу дехуманизације и криминализације председника, и у таквој атмосфери видимо да се и од деце председника праве мете и да су изложена бруталним увредама, претњама и нападима. Овакав чин мржње уперен према деци оних који се крију иза лажних налога говори о њиховом кукавичлуку и безобзирности и за осуду је читавог друштва, јер ниједном детету у Србији не сме да се прети. Уверена сам да политика мржње, која не преза ни од напада на децу, нема нити ће имати подршку грађана Србије.
Да је култура у региону загазила у политику види се и по изјави редитеља из БиХ Даниса Тановића, који од Србије тражи да изабере свог Вилија Бранта и да, како каже, престане да србује.
- Његов интервју је неподношљива лакоћа вређања српског народа без обзира да ли живимо у Србији, РС или у Сарајеву. Прескочио је да објасни како је 150.000 Срба напустило Сарајево и зашто су из доброг побегли, да објасни и да се извини за то што је заборавио да каже шта су радили у грађанском рату муџахедини и разне јединице, чије смо гледали фотографије са одсеченим српским главама. Где се међу људима које он цени и поштује, а припадају његовом народу, налази Вили Брант, да се извини српском народу за све злочине у грађанском рату у БиХ, али и сва страдања која је доживео у историји.
Како оцењујете потез Твитера да обележи поједине медије у Србији са оценом да сарађују са Владом Србије?
- Моја оцена да је то најмодернији облик цензуре, да неко одлучује о томе кога ће дезавуисати на тој друштвеној мрежи. То није добро за медије не само у Србији, јер не сме да постоји никакав цензор из сенке који одлучује ком медију ће смањити и угрозити кредибилитет. Не видим да Би-Би-Си носи ту ознаку, нити да Си-Ен-Ен не сарађује са Белом кућом. Никада нисам била заговорник некаквих централних комитета који ће нам одређивати како треба да изгледа медијска сцена, тако да Твитер не треба сада да их замени.
Светлана Станковић
